У манастиру Острог свети чин крштења се обавља баш свакога дана у години, а једино што вам је потребно да са собом поведете и кума који који је крштен у Православној Цркви и није нам ни у каквом сродсту. Посебно познати хрле у ову светињу, у нади да ће његове наследнике Свети Василије Острошки чувати од сваког зла.

Фото: И. Маринковић
Дела Светог Василија Острошког позната су и изван граница Српске православне цркве. Све више долазе и припадници других вера, те се крај кивота Светог Василија узносе молитве и на нашем и на страним језицима. Многи доносе децу да крсте баш испред моштију, а све популарније је да дечаци добијају имена управо по чудотворном свецу.
Како се у овој светињи бира кум?
У овом манасртиру је нормално да људи одаберу кумство са неким од посетиоца, а да га пре нису ни познавали. И док се неки људи на тај начин споје и изграде велика пријатељства, дешавало се да се појединци више никада не виде. Међутим, једна Љубица није хтела то да дозволи, те је потражила своје кумове преко Фејсбука у априлу 2020, показавши да да се емпатија међу људима, ипак, није изгубила.
Наиме, посетила је Острог 2019. године у повратку са летовања у Црној Гори, желећи да вој светињи крсти унука, а онда је и она сама била кума једној девојчици Софији из Ниша.
Прочитајте још
- 15. августа 2019. године, у Цркви Светог Станка под Острогом, била сам кума на Крштењу девојчици Софији из Ниша. Била је са мамом и баком. Кад смо се растајале укуцала сам број телефона Софијине маме у свој телефон и вероватно нисам упамтила, јер смо сви журили. Тако сам изгубила сваки контакт са њима. Молим Вас, ако их неко познаје, нека ми помогне да их нађем - написала је тада на друштвеној мрежи, у нади да ће што пронаћи Софију и њену породицу.
До познанства је дошло на необичан начин, те се на крају догодило и дупло крштење.
- Ја сам нашла куму за мог унука, а Софијина мама је мене замолила што сам ја радо прихватила и то се тако десило. Софија је била са мамом и баком. Остала је та слика где су Софијини мама и бака као и мој унук и супруг. Ја сам тада укуцала број у телефон, али нешто је испало да нисам могла више да га нађем. Зато сам објавила на друштвеној мрежи да тражим кумове што је и успело, тако да је сада све у реду - објашњава.
Испоставило се да је једна од жена која је видела Љубичину објаву, заправо, мајка од детета које иде са Софијом у школу.
- Стало ми је да у овим тешким временима чујем да ли су породица и Софија добро. Зато сам објавила на Фацебоок-у слику и дала контакт. Прво се нико није јављао, а онда се испоставило да је од тих многобројних жена које су делиле ту објаву, једна од њих има дете које са Софијом иде у разред. Тако да смо се чуле и сад сам некако спокојна - закључила је.
Период од Божића до Крстовдана је време када треба избегавати крштење јер је тад ишчекивано крштење Исуса Христа, и означено је као критично време. Такође, води се рачуна да се крштење не обавља током поста и суботом, који важи за дан посвећен мртвима.
Важна правила о крштењу:
Крштење може да се обави у храмовима, манастирима и црквама где има крстионица, а може и у дому родитеља, ако је неопходно. Може да се изврши било ког дана, у свако доба дана и ноћи, уколико постоји потреба за тим. Али не би требао за време поста и суботом, јер је субота дан за мртве.
Нарочито је добро ако се обави празником, да се дете и родитељи тог дана причесте. За овај свечани догађај треба припремити крсницу – платно беле боје, величине од једног до једног и по метра, у које се дете увија после крштења. Од ње се, потом, детету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање.
У неким крајевима је обичај да се дете, када почне крштење, завија у очеву белу кошуљу, све док не буде крштено водом. Бела кошуља и крсница симболизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја симбол духовне и телесне чистоте. Потребно је и уље, по могућству маслиново, којим се дете помазује.
Кум купује свећу у цркви (може да се купи неколико дана раније, па да се украси). Негде је обичај и да се понесу један или два велика бела пешкира, као и крстић за дете. Због организовања свечаног ручка, црква препоручује да се крштење обави у дан када се мрси. Уколико се крштење обавља уз пост, обавезна је посна храна.
Сматра се да родитељи чине велики грех ако тада припремају мрсну храну. После крштења, вода којом се дете крсти просипа се на место где се не гази, или се излије уз неки калем, или у цвеће у кући. Косица коју свештеник одсече при крштењу ставља се у восак, па се и она ставља на неки калем или се чува у кући као успомена на овај велики догађај у животу детета. Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.
Стил