У данашње време многи млади имају проблем да пронађу посао у којем ће им све бити потаман - од пристојне зараде до здравог колектива. Опште је познато да добар тим чини 80 посто одрађеног посла, а исти је круцијалан за здраву радну атмосферу у којој ће појединац моћи да да свој максимум.
Овом темом позабавила се једна девојка из Хрватске која је на платформи "Реддит" поделила своје искуство у којем је истакла да није добила посао јер су јој колеге "наместиле". Даље у тексту преносимо вам њену исповест у целости.
- Након завршеног факултета и тражења посла, добила сам посао у малој фирми. Прве недеље био је сасвим у реду – помало сам се уклапала, иако сам приметила да ми се нико не обраћа ако се ја прва не јавим те да понекад одмахну главом након што нешто кажем.
Нисам ни радила посао за који су ме запослили, већ сам слагала регистраторе, записивала људе у табелу. Колегинице које су радиле са мном биле су океј, као и менаџерка – барем сам тако мислила. Увек бих их питала желе ли кафу или чај кад бих себи правила, покушавала сам да се укључим у мале разговоре, иако нисам баш причљива и отворена док не прође неко време. Ујутро бих седела на кафи и слушала шта причају, све док ми након недељу дана није досадило, па сам одлучила радије да останем у канцеларији и радим кад нисам ишла на терен и нисам имала тема за разговор - започела је своју исповест девојка па наставила:
Прочитајте још
- Менаџерка ме је једном позвала на разговор јер сам, према њеним речима, била претиха, што јој се није свидело те сам, како је рекла, требала више да разговарам с колегиницама. Рекла је: "Ја не знам како ћеш ти на терену разговарати с људима ако ни овде не причаш". На то сам одговорила да ћу урадити што будем морала, али нисам разумела зашто би то био проблем - написала је па додала:
Фото: Профимедиа
- Последњег дана посла одвели су ме на терен, дали су ми да возим ауто, сликам парцеле и посматрам шта даље раде. Али, када смо се вратили, менаџерка је измислила неке приговоре на моју вожњу – да нисам погледала мртви угао, да нисам возила довољно брзо на аутопуту (возила сам 90-100 км/х) – па је закључила да то није то. Како сам још била на пробном раду, искористили су прилику да напишу како нисам задовољила, иако заправо никада нисам ни радила посао за који су ме запослили. Права истина је да им се нисам свидела јер нисам разговарала на начин на који су они то желели.
Све сам пријавила адвокату, али ме занима шта још могу да урадим. Шта ако тужба не прође? Знам да нисам крива и да нисам урадила ништа лоше, а на Националној служби за запошљавање ће сада писати да 'нисам задовољила'. Још је менаџерка додала да сам била неодговорна и да нисам слушала, што су чисте лажи јер сам долазила раније, остајала дуже и радила све што ми је речено без поговора. Како бисте ви истерали правду? Посебно ми је отежавајућа околност што морам да плаћам стан и храну, а неко ми је уништио планове само зато што им се нисам свидела - закључила је девојка на крају своје исповести.
Фото: Профимедиа
Као што је и било за очекивати многи су похрлили да у коментарима напишу своје искуство, а међу њима је било оних који сматрају да је срећница јер је одмах напустила такав колектив.
- Реално, не можеш им ништа, на пробном си року. Нажалост, увек могу нешто да измислите. Али гледај то овако, на време си се макнула од токсичне средине. Свакако срећно даље - гласио је један од коментара.
- Не знам колико ти адвокат може помоћи. У најбољем случају те морају вратити на посао, желиш ли да радиш на том послу? Пиши пропало, тражи даље. Не знам која је струка, али верујем да ћеш пре наћи нешто ново него што ћеш добијати правду с овима - додао је други.
- Не би. Не свиђам ти се? У реду, ниси вредан ни секунде више мог времена и енергије. Идем тамо где сам пожељан и ту прича стаје. Не легну ти сви људи у животу ни ти легнеш свима. И то је у реду. Али улагање додатног времена и енергије на истеривање правде и неко доказивање супротног је по мени ноторно губљење времена - закључио је трећи.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
