Његова прича, испричана у емисији ТВ жива истина у којој је говорио о младости, одласку у иностранство, успону и паду, којег данас и не доживљава као пад, није само још једна исповест о емиграцији, трагању за бољим животом и повратку у земљу која га није дочекала раширених руку.
Она је и сведочанство о вери, поносу и неминовном судару са системима који појединца брзо уздижу, али још брже одбацују. Мохамед не жали за оним што је било, нити се држи прошлих дана – прича своју причу онако како је заиста живео: без улепшавања, без страха и без кајања.
Почетак приче: Дечак из пекаре
Некада, у маленом месту Устиколина у Босни и Херцеговини, одрастао је дечак који ће једног дана видети свет, зарадити милионе и поново се вратити тамо одакле је почео. Мохамед Хаџимуратовић рођен је као пето дете у породици, са четири старије сестре. Још као дечак помагао је оцу у пекари, а касније је продавао сладолед. Рад му није био стран, али ни сан о нечем већем.
Његов пут ка бољем животу започео је уписом у средњу војну школу, а потом и студијама на војној академији у Београду. Како сам каже, једина војска којој се заклео на верност била је Југословенска народна армија. А онда је дошла година 1992. и све се променило.
Фото: Јутјуб принтскрин/TV ŽIVA ISTINA#
Одлазак и први пад
Рат је донео хаос, а Мохамед није видео будућност у Босни. Први пут одлази из земље, бежећи у Немачку, где почиње да ради у грађевинарству. Запошљава се, помаже родитељима који му се убрзо придружују, али ни ту не проналази мир. Враћа се 1998. у домовину, али уместо добродошлице, дочекују га речи осуде:
Прочитајте још
- Ево га дијаспорац. Побего си одавде, побегуља.
Осећај припадности био је пољуљан, али не и његова жеља за опстанком. желео је поново у Немачку, али му то није пошло за руком. Убрзо проналази нови пут, овај пут преко океана.
Амерички сан и сурова реалност
Преко лутеранске цркве одлази у Сједињене Америчке Државе са супругом и децом. По доласку учи енглески, наставља да ради у грађевини, а онда креће самостално. Оснива сопствену фирму, ради напорно и зарађује озбиљан новац. За два посла дневно зна сваки радник са Балкана у Америци, а Мохамед није био изузетак.
Фото: Јутјуб принтскрин/TV ŽIVA ISTINA#
Међутим, оно што се брзо уздигне, често брзо и падне. Купио је кућу на кредит од 600.000 долара, а касније сазнао да вреди тек 220.000. Финансијски проблеми урушавају брак, а његов поглед на Америку почиње да се мења.
- Згадили су ми се амерички закони. Све ратове су они водили. Ко је развалио Југославију? Америка, наравно. Побунио сам се против њиховог система. Одбио сам држављанство, исекао сам њихов пасош.
Осећао је да не припада, али није знао где припада.
Повратак са четири долара у џепу
После 20 година, вратио се у Босну 2019. године. Без уштеђевине, без сигурности, али без кајања. На питање да ли је дошао са "милион долара у коферчету", одговорио је једноставно:
- Ставио сам четири и по долара у џеп.
Неки кажу да је некада био милионер, а сада је бескућник. Он каже да није ни једно ни друго.
- Зарадио сам сигурно преко два милиона у САД и у Немачкој. Ја сам то зарадио на лопати и потрошио сам са рајом. То су године рада и живота, није то неки новац.
ако нема уштеђевину, не осећа се напуштено. Пријатељи му помажу, купују му цигарете, позивају га на оброк, а ћерка му повремено шаље новац. Живи у стану који је наследио од тетке, али је "16. наследник" и још увек чека разрешење правних заврзлама.
На крају, живот види као круг.
- Помажу и они мене. Све то дође на своје.
БОНУС ВИДЕО
(Она.рс)
