Микроскопски црви који живе у веома радиоактивној средини, тзв. Зони искључења, у Чернобиљу, на чудноват начин су потпуно ослобођени радијације.
Након нуклеарне хаварије у Чернобиљу ослобођена је велика количина радијације која и 38 година касније утиче на околни живи свет. Бројни организми су искусили мутације због чега се животиње у тој области прилично разликују од својих сродника из суседства.
Прикупљени ваљкасти црви, пак, нису показали знаке оштећења генома, преноси Сциенце Алерт.
Фото: Профимедиа
То не сугерише да је Зона искључења безбедна већ да су црви отпорни и способни да се спретно прилагоде условима који су можда неповољни по друге врсте.
Прочитајте још
Тим биолога, предвођен Софијом Тинтори са Универзитета у Њујорку, нада се да би сазнања о механизмима обнове ДНК могли у будућности да примене и у медицини.
Када је експлодирао реактор у нуклеарној електрани Чернобиљ у Украјини, 26. априла 1986. године, област око града Припјата је евакуисана и запечаћена. Приступ су имали само они са одобрењем власти. Организми су били изложени веома високим нивоима радијације што је довело до мутација, појаве рака и смрти.
Претпоставља се да ће проћи хиљаде година пре него што Чернобиљ буде поново безбедан за људе.
Међутим, није исти случај и са животињама. Оне се крећу где желе, а занимљиво је да је протеклих година Зона искључења, од 2.600 квадратних километара, постала својеврсни природни резерват.
Фото: Профимедиа
Испитивања су показала да се животиње које тамо обитавају генетски разликују од других. Ипак, не могу се још тачно утврдити последице по екосистем.
- Чернобиљ је био трагедија несагледивих размера, али и даље не можемо да разумемо ефекте катастрофе по локалну популацију. Да ли је изненадна промена изабрала врсте, па чак и јединке у оквиру исте врсте, које ће бити отпорније на радијацију? - поручила је Тинтори.
Они могу понудити објашњење
Ваљкасти црви можда могу понудити одговоре. Познато је да су врло издржљиви јер су забележени и случајеви да су се пробудили након што су хиљадама година били залеђени у пермафросту - вечном леду.
Поседују једноставне геноме, а не живе дуго што значи да више генерације може да се изучава за кратко време.
Због тога су идеални модели за испитивање, од биолошког развоја до обнове ДНК и одговора на токсине.
Тинтори је са својим тимом путовала у Чернобиљ и копала у потрази за црвима Осцхиеус типулае који обично живе у земљи.
Фото: Профимедиа
Сакупили су стотине црва из иструлелог воћа, осушеног лишћа и земљишта из Зоне искључења, користећи Гајгерове бројаче и заштитна одела како би се заштитили од радиоактивне прашине.
Око 300 црва су изучавали у лабораторији, а 15 примерака су одвојили за секвенцирање генома.
Ти геноми су потом упоређени са узорцима црва Осцхиеус типулае из других крајева света - Филипина, Немачке, САД, Маурицијуса и Аустралије.
До каквих закључака су дошли?
Организми из Зоне искључења су више генетски личили једни на друге него на своје сроднике из других подручја. Међутим, нису уочени знаци оштећења ДНК услед радијације.
Биолози нису пронашли доказе великих промена у хромозомима које се очекују у подручјима попут Чернобиља. Такође нису пронашли везу између стопе мутације и јачине радијације на локацијама где живе црви.
Такође, тестирали су и наследнике црва чије су узорке узели како би утврдили колико популација толерише оштећења ДНК. Иако је свака линија наслеђа имала друге нивое толеранције, то такође није било повезано са радијацијом којој су њихови преци били изложени.
Научници су стога могли да закључе да нема доказа о променама у црвима О. типулае у Зони искључења.
Њихова сазнања би даље могла да помогну науци у разумевању зашто су одређени људи подложнији појави рака у односу на друге.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
