“Маратонци трче почасни круг” је филм који се гледа по “сто пута”, смеје се на исте форе и једноставно не може да досади.

Прича једног од најбољих оставрења југословенске кинематографије догађа се у времену између два рата (1935). Филм је снимљен 1982. године у режији Слободана Шијана, а сценарио је написао Душан Ковачевић на основу своје позоришне представе која је настала десетак година раније.

Фамилију Топаловић сачињава шест генерација мушкараца од којих најмлађи има 25 година, а најстарији 120.

 

 

Ко зна колико сте пута, шетајући Београдом, прошли поред ње, а да нисте обратили пажњу.

Кућа у којој живе Топаловићи и у којој се налази њихово “Дуго коначиште” налази се на углу Задарске и Сребреничке улице на Косанчићевом венцу у центру Београда.

Орунула и запуштена, двоспратница Топаловића изгледа сасвим другачије.

На горњем спрату куће поједини прозори су разбијени, а унутра се види да се зидови љуште, малтер отпада, а у самом дворишту поређано је мноштво уметничких слика.

За снимање је употребљена као екстеријер, а сцене унутра снимане су на другим локацијама и студију. У овом дворишту снимане су и сцене дешавања испред куће, па тако и једна од најпознатијих сцена домаће кинематографије када Бора Тодоровић (Ђенка) изговара оно чувено “Да знате да је укусан Пантелија“.

Занимљивости:

Почетна сцена филма снимана је у Панчеву, у питању је зграда некадашње кафане Крагујевац.

Кућа Билија Питона се налази на Топчидеру, од метеоролошке станице наниже ка Раковици.

Сцена у којој Бора Тодоровић и Сека Саблић “вежбају” за филм, а он је ословљава са “купачице моја”, снимана је на језеру Трешња које се налази око 30 километара далеко од Београда, на авалском путу.

Фото: Јутјуб принтскрин/GANDRA

 

 

Један део филма је сниман у Панчеву. Сцена обрачуна Топаловића и Билија Питона је снимана у улици Ђуре Јакшића, а свега двадесетак метара одатле се налази трг на којем Бора Тодоровић објављује да поново ради биоскоп.

“Види тата па то је господин Рајковић, а шта му је?"

Ова антологијска сцена снимљена је у Кошутњаку.

Ко је Ђенка?

Верује се да је инспирација за лик Ђенке којег у филму тумачи Бора Тодоровић био предратни чувени сниматељ Коста Новаковић. Његов студио налазио се у Курсулиној улици, а био је стручњак за еротски филм. Његово најпознатије остварање датира је "Грешница без греха" из 1930. године.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".