ЛЕТ У СЛАВУ И ЛЕГЕНДУ: Ко су били "Небески витезови" - југословенски пилоти који су бранили Београд од немачког напада 1941?

Прошло је тачно 84 године када је тада највећа европска сила Немачка сурово напала Краљевину Југославију, која није саставила ни пуне 23 године мира. Тог 6. априла 1941, Други светски рат почео је у Југославији и донео је српском народу страдање од којег се никада није опоравио. Међутим, оно по чему ће кратки Априлски рат остати упамћен је херојство југословенског вазухопловства, чији су пилоти бранили народ и државу, знајући да иду у смрт.

Стање пре немачког напада

Југославија је 1941. године била окружена чланицама Тројног пакта: на северу су то биле Мађарска и Немачка, на западу и југу италија, а на истоку Румунија и Бугарска.

Представници Краљевине Југославије, председник владе Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић, су после једногласне одлуке врха државе, у Немачкој 25. марта 1941. године потписали приступање Југославије Тројном пакту. Хитлер је пристао на југословенске услове: поштоваће се суверенитет и интегритет Југославије; од Југославије се неће тражити војна помоћ нити прелаз или транспорт трупа кроз земљу у току трајања рата; интерес Југославије за слободан излаз на Егејско море узеће се у обзир приликом реорганизације Европе.

Прочитајте још

ОВО СУ 3 НАЈЧЕШЋА ПРЕЗИМЕНА: Како се Београђани зову?

22:05

УМРО МАЧАК ХАЧИКО: Годинама живео на гробу свог власника

17:40

Са 15год имао је тело детета - његов раст описују као ЧУДО

16:07

НИКАДА НЕ ГОВОРИ ЛОШЕ О СЕБИ: Арапске мудрости за срећу

14:58

Југославија је овим споразумом фактички добила неутралност. Кнез Павле Карађорђевић, први намесник и дефакто шеф државе, знао је да је то најбоља одлука, јер би у случају рата највише страдали Срби, Хрвати и Словенци би вероватно склопили нагодбу са Хитлером, а нажалост баш то се и десило.

Сам Павле је био свестан да се Хитлер неће до краја придржавати споразума. Међутим, сваки тренутак мира који је до неизбежног рата тиме добио, био је јако драгоцен. Кнез је желео да што више одложи улазак Југославије у рат јер је био свестан да ће његов народ поново страдати, овај пут више и страшније него икада. Међутим, то Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама није одговарало.

Државни удар 27. марта

Винстон Черчил, премијер Уједињеног Краљевства, је намеравао да Југославију користи као топовско месо у борбама са Хитлером желећи да створи нови фронт на Балкану, који ће Немцима отежати положај на европским фронтовима и који ће смањити притисак Хитлера на Британију. Зато су Британци одлучили да у Југославији изведу државни удар 27. марта 1941. године, уз помоћ југословенских политичара и генерала које су финансирали.

Државни удар је испланирала британска Служба за специјалне операције (СОЕ). Основали су је 1940. године Черчил и министар ратне привреде Хју Долтон. Њен главни задатак био је организовање саботажа и субверзија. Служба је подмићивала многе српске странке, вршила британску пропаганду преко новина, утицала на оставке три министра током гласања о Тројном пакту... Пуч 27. марта су уз директна упутства из Лондона водили радикал Миша Трифуновић и Милош Тупањанин из Земљорадничке странке.

Боривоје Мирковић, генерал ваздухопловства у војци Краљевине Југославије и генерал Душан Симовић надгледали су извођење државног удара. Према писмима словеначког лидера у то време, Михе Крека, који је био и министар у влади, "Мирковић је у Каиру признао да је још пре рата био британски обавештајац."

У Београду су избиле демонстрације на улицама и у школама, а народ узвикивао је „Боље рат него пакт, боље гроб него роб!“ Народом је било лако манипулисати, због оправдано јаких негативних осећања према Немцима који су у највећој мери одговорни за 1.200.000 погинулих Срба током Првог светског рата.

Међутим, народ је био преварен. Истог дана када је пуч спроведен, Хитлер је одлучио да свом силом нападне Југославију. Дао је директиву број 25: „Војна побуна у Југославији изменила је политичку ситуацију на Балкану. Југославија, чак и ако у почетку буде давала изјаве лојалности, мора бити сматрана непријатељем и мора бити побеђена што је брже могуће."

За новог председника југословенске владе после пуча постављен је генерал Душан Симовић. Нови министар спољних послова Југославије Момчило Нинчић је покушавао да немачком абасадору објасни да нова влада генерала Симовића намерава да води идентичну политику као пре пуча, без икакве измене. Пучисти су схватили шта су урадили, али било је касно. Одмах су прихватили ону политику коју су осуђивали и на чијој су осуди извели пуч. Београд ће бити сравњен са земљом.

Министарство спољних послова Трећег рајха дало је коментар: „Ми нећемо дозволити да нас вређају те групе плаћене британским новцем", а у својој заповести Вермархту, Хитлер је рекао: „Од јутрос је немачки народ у рату са сплеткарошком београдском владом. Оружје ћемо положити тек када та разбојничка банда буде коначно уклоњена и када последњи Британац напусти овај део европског континента."

Бомбардовање Београда

Хитлер је одлучио да се Београд бомбардује као казна за пуч, под кодним називом „Операција Одмазда". Рајхсмаршал Херман Геринг је 27. и 28. марта 1941. пребацио око 500 ловаца и бомбардера из Француске и Немачке на аеродроме недалеко од југословенске границе. Командант вазухопловства, генерал Александер Лер, одредио је ове авионе за напад на југословенску престоницу у таласима дању и ноћу. Лер је издао наређење за бомбардовање 31. марта, али је одлуку о бомбардовању Београда Хитлер потврдио тек 5. априла.

Капетан Југословенског краљевског ратног ваздухопловства (ЈКРВ) Владимир Крен одржавао је контакт са Славком Кватерником и приступио усташком покрету у фебруару 1941. године.Крен је 3. априла авионом одлетео у Грац и пребегао Немцима. Открио је локације многих југословенских аеродрома на којима су размештени авиони, као и шифре које је користило ЈКРВ, а које је морало брзо да промени. Такође, открио је локације југословенских центара за мобилизацију и противваздушна склоништа у Београду. У новонасталој Независној Држави Хрватској постао је пуковник Хрватског домобранства.

Министарски савет Краљевине Југославије је 4. априла прогласио Београд отвореним градом у случају непријатељстава, а до 6. априла ЈКРВ је било скоро потпуно мобилисано. Проглашење Београда „отвореним градом“, у међународном ратном праву значило је да неће бити брањен, али Немце то није занимало. Одлучили су да га сравне са земљом. Немачке копнене снаге су без објаве рата прешле југословенску границу у 5.15 часова 6. априла, а немачки министар пропаганде Јозеф Гебелс је у 6.00 часова објавио рат Југославији. Априлски рат је почео.

Први талас ваздушнихнапада је ударио на Београд између 6.30 и 6.45 часова. У првом таласу бомбардовани су београдска електрана, Главна пошта, Министарство војске и морнарице, зграда Врховне команде, зграда Војне академије, Краљев двор на Дедињу, касарна Краљеве гарде на Топчидеру, штаб Жандармерије, аеродром у Земуну и други циљеви.

Одмах после првог таласа, краљ Петар ИИ, Министарски савет и Врховна команда напустили су Београд и повукли се у унутрашњост. Други талас немачких напада уследио је око 10 часова, а чинило га је 57 обрушавајућих бомбардера. Држава је била потпуно паралисана.

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је најмање 2.274 људи (процене иду до 4.000). Порушено је 627 зграда, веома оштећена 1.601, делимично оштећено 6.829 зграда (укључујући део зграде Старог двора). Најзначајнији споменик културе, Народна библиотека са 350.000 књига, уништена је већ првог дана бомбардовања.

У порти Вазнесењске цркве налазило се склониште које је бомбардовано. Двеста људи је погинуло, а црква је тешко оштећена. На том месту данас се налази крст посвећен страдалим Београђанима.

(Курир)