Београд, који је три дана раније проглашен отвореним градом, у 6.30 сати напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. У бомбардовању настављеном и наредна два дана погинуло је око 2.500 људи.
Уништено је више стотина зграда, међу њима и здање Народне библиотеке Србије, установе основане 1832, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу.
Априлски напад без објаве рата је, према бројним историјским изворима, био Хитлерова одмазда за 27. март 1941, када су због потписивања пакта са Немачком оборени влада Цветковић-Мачек и намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.
Пошто су представници владе Краљевине Југославије 25. марта у Бечу потписали протокол о приступању Тројном пакту, предвођеним Немачком, 27. марта је уследио пуч и масовне демонстрације подршке пучистима у Београду, али и другим српским градовима и у још неким у земљи. И пуч и масовни протести били су манифестације јасног опредељења ка западним савезницима.
Тачан број жртава бомбардовања Београда није тачно утврђен. Евидентирано је да је током ваздушних напада погинуло 1.160 Срба, цивила, и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.
Прочитајте још
Припадници југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздушним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.
- Око седам сати дат је знак "ваздушна опасност", јер су се Београду приближавале две велике формације немачких бомбардера и ловаца са севера. Потрчали смо ка авионима, чији мотори су већ били загрејани. Командир Милош Жуњић је викнуо: "За мном! Пали и полећи по патролама!". Полетео сам за вођом патроле и командиром Милошем Жуњићем. После пет минута, на висини од 3.000 метара, између Батајнице и Панчева, приметио сам Немце – причао је Ђорђе Стојановић (1911-2001), један од витезова београдског неба.
У налетима нацистичких бомбардера погођено је и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железницка станица, Народно позориште.
Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је такође тог 6. априла 1941. у пожару, при чему је изгорео читав библиотечки фонд од преко 300.000 књига, међу којима су се налазили и бројни ретки и драгоцени примерци, аутографи, документи.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
