Рус Глеб Филс доселио се са својом породицом у Србију пре скоро две године и води врло нетипичан живот за данашњу омладину. Не привлачи га живот у граду, као ни ноћни провод и изласци до зоре. Напортив, за свој дом одабрао је село, а током дана му друштво праве - његове овце са којима се бескрајно забавља, а од тога и живи!
- Први пут сам дошао у Србију 2010. године, тада само као туриста. Прошло је доста времена, чак 10 година када сам коначно одлучио да се преселим овде из Лондона - рекао је Глеб за "Лепоте Србије".
Бави се сточарством и пољопривредом и ужива у малом планинском селу са прелепим погледом на природу. Има предиван дар за сликање, те у слободно време ствара невероватна уметничка дела.
- Заправо, за то су заслужни, пре свих, моји родитељи. Они су пољопривредници, тако да сам ја ту као њихова испомоћ. Поред тога сам и преводилац. Сада, од како сам у Србији, слободно могу рећи да сам постао инфлуенсер - објашњава симпатични Рус који говори четири језика.
Жеља му је да перфектно научи да прича српски, и признаје да обожава нашу кухињу.
- Искрено, не сећам се која је била прва реч коју сам научио на српском, али могу рећи да јако волим две речи, а то су "човече" и "овај" . Што се тиче хране, обожавам много тога, а ако морам да издвојим то би онда били пребранац, купус салата, роштиљ... Од пића волим ракију - каже Глеб.
Истиче да свако треба да поступа у складу са својим жељама, те да увек треба пробати и нешто ново.
- Мислим да је то у реду. Уколико неко мисли да треба да иде, то је његова одлука и сасвим је у реду пробати нешто ново. Ја сам на сличан начин дошао у Србију и волим је јер је другачија, доста се разликује у односу на Русију и Енглеску, где сам живео. Људи су доста дружељубивији, пријатни и топли овде у Србији - сматра млади Рус.
Обишао је велики део наше жемље, али наглашава да посебно место у његовом срцу има један град на северу.
- Морам да издвојим Нови Сад. Уживао сам у свом боравку у том граду. Лепи хотели, много локалитета, музеја... Посебно ми се свидела Петроварадинска тврђава. Поред тога обишао сам још много места у Србији. Голубац је јако леп и мислим да има најлепшу тврђаву у читавој земљи - закључио је Филс.
Његов последњи видео на ТикТок-у, у ком фарба јаја и спрема се за Васкрс, посебно је привукао пажњу јавности, јер је открио занимљве чињенице о свом племићком пореклу!
Глеб не крије понос док говори о свом прадеди - кнезу, и прабаки - грофици. У време када су бољшевици рушили све што је мирисало на царску Русију, њих двоје су остали верни једном једином владару - помазанику Божијем - цару. Њихова оданост их је скупо коштала.
- Мој прадеда је био у затвору. Тамо је упознао своју будућу жену, која је такође била осуђеница. Обоје су имали исти злочин. Били су племићи који су волили и поштовали помазаника Божијег - цара. Он је био кнез, а она грофица. Крвави бољшевици су стрељали мог чукундеду 1919. године, а њих су послали у прогонство, у Перм, у планине Урала. Пошто им је све било одузето, уместо вереничког прстена, мој прадеда је својој будућој невести дао васкршња јаја, што је био традиционални царски дар у време Васкрса. Божјим чудом, успели су да побегну из затвора и онда из државе, одакле се никад нису вратили - испричао је Глеб.
- Русија је позната по својим брезовим шумама и кад год би моја прабака видела брезе, увек су је подсећале на њен завичај. Желећи да види из које земље је морао да побегне њен отац, моја мама се први пут вратила у Русију као студенткиња. Прво што је видела одлазећи са аеродрома су биле километри бреза. Пуна емоција, расплакала се.
- У Русији је упознала мог оца, који је, занимљиво, такође запросио златним јајетом. Није имао новца за прстен, па му се то учинило као оригинална прича. Испоставило се да је било много посебније него што је мислио. Ја сам у Русији одрастао, тамо сам провео првих десет година свог детињства, али то је прича за себе. Јаја васкрсења сам створио првенствено да прославим највећи празник у години, Васкрсење Господа нашег. Брезова шума је симбол Русије, али оне старе Русије, царске Русије. Земље које више нема, али место које можемо посетити кроз историју, уметност и наше претке - закључио је Глеб.
(Стилл)