Низ смртоносних наркообрачуна у срцу града у којем се налазе седишта европских институција показује колико је "главни град Европе" ниско пао: без новца, преплављен насиљем и криминалом и политички сломљен, пише Политико.
Само у првих месец и по дана ове године у чак једанаест пуцњава погинуло је двоје људи, а четверо је повређено. Пуцњаве не престају. Напади који су пре само неколико година били незамисливи показују да град брзо пропада и да му хитно треба снажно политичко вођство.
А Брисел то нема.
Белгијска политичка структура налик лабиринту састоји се од више нивоа власти, од којих свака има своје овласти и често је растрзана интерним превирањима. Кад то функционише, све је добро, али кад не функционише, наступа парализа.
А ствари не могу бити више парализоване него у Регији главног града Брисела, где се девет месеци након избора политичари и даље препиру, а договора о влади нема на видику, преноси Хина писање Политика.
Прочитајте још
Финанцијски колапс и залеђени пројекти
Политички хаос није разоткрио само слабости у координацији борбе против криминала у Бриселу. Изградња социјалних станова и велики инфраструктурни пројекти такође би могли каснити.
Замрзнуте су субвенције, на пример за добротворне организације, невладине организације и културне пројекте. Финансирање центара за социјални рад, полиције и локалних власти доведено је у питање. Јавни дуг гомила се готово једнако брзо као и вреће са смећем на прљавим улицама.
- Заиста је у питању опстанак Брисела као града - рекао је центристички посланик Кристофер Де Беукелер.
И док се с једне стране дичи неоготичким главним градским тргом препуним туриста, шармантним продаваоницама чоколаде и сликовитим пивницама, Брисел је заправо град на рубу.
Кад би град имао владу, увођење контроле над потрошњом био би њен први изазов.
Дуг главног града износи више од 14 милијарди евра, не рачунајући 1.6 милијарди евра, за колико би требало да порасте ове године. Белгијски лист Брузз израчунао је да дефицит града, разлика између његових прихода и расхода, расте за четири милоина евра сваки дан.
Фото: Shutterstock
Де Беукелер, који је прошли месец покушао да рестартује коалицијске преговоре, не штеди на критикама. Све ове месеце од избора политичари нису ни почели да разговарају о срхи проблема, рекао је за Политико.
- Само политички позирају и то блокира Брисел - рекао је и додао:
- Ви сте ми пријатељ. Ви нисте. Желим сарадњу с вама. Али не с вама. То је незрело.
Језичке поделе и политички застој
Превише сложена политичка архитектура збуњује и фрустрира чак и саме Белгијанце.
Речено (релативно) једноставно, Брисел је један од три белгијске регије, поред француског говорног подручја Валоније на југу и холандског говорног подручја Фландрије на северу, који окружује престоницу. Сва три региона имају своје владе и одговорни су за питања као што су становање, транспорт и привреда.
С обзиром на то да се Белгија мучи да се избори са смањењем потрошње које је прописала Европска унија, дуг Брисела „је терет за целу земљу“, рекао је Дејв Синардет, професор политичких наука на Слободном универзитету у Бриселу, преноси Хина.
Ситуација би се могла погоршати. Кредитни рејтинг региона могао би да буде снижен до лета, што би поскупело задуживање, додатно повећало дуг региона, упозорио је министар за буџет у техничком мандату Свен Гац.
Синардет је рекао да би то могло бар да изврши притисак да се коначно формира влада. Други су мање оптимистични.
Фото: Shutterstock
Центристичка странка Лес Енгагес предлаже смањење плата политичарима у Бриселу за 30 одсто док не формирају владу, а за 40 одсто ако је не формирају до јуна.
За сада, чак и најновија опција у преговорима – мањинска влада, делује неизвесно, с обзиром на то да би за почетак рада и за сваку одлуку коју донесе након тога било потребно одобрење скупштинске већине.
Иако то не би било идеално решење за решавање изазова Брисела, „мањинска влада би ипак била боља него ниједна“, рекао је Де Беукелер.
Тако смо дошли до ове тачке. Иако у земљи има више Фламанаца који говоре холандски него француског, у Бриселу је ситуација обрнута. Стога, да би се гарантовало да су Фламанци заступљени, бриселска влада мора имати стабилну већину у обе језичке заједнице. На обе стране, странке морају да се договоре да сарађују једна са другом пре постизања свеобухватног коалиционог споразума.
После избора у јуну, договор на валонској страни био је релативно једноставан. Странка десног центра Реформски покрет (РМ) постала је највећа франкофона странка у Бриселу и убрзо је постигла споразум са Социјалистичком партијом и центристичком партијом Лес Енгагес.
Са друге стране језичке поделе, фламански Зелени су освојили гласове фламанског народа и у новембру постигли договор са социјалистичком партијом Вооруит, либералном странком Отворено ВЛД и фламанском националистичком партијом Н-ВА, странком новог белгијског премијера Барта де Вевера.
Славље није дуго трајало. Франкофони социјалисти су одбили да владају са фламанским националистима. Либерали су, с друге стране, одбили да владају без фламанских националиста.
- Валонци се "заваравају" ако мисле да могу да реше проблеме Брисела без сарадње са фламанским националистима који воде савезну владу - рекао је главни преговарач Отвореног ВЛД-а Фредерик Де Гухт.
Ахмед Лаоеј, председник Социјалистичке партије у Бриселу, није одговорио Политику на питања. На видео снимку објављеном на Инстаграму прошле недеље, он је фламанске националисте назвао „сепаратистичком странком која је против Брисела и против различитости” и тврди да ће, ако уђу у бриселску владу, показати „презир према бриселском региону и његовим интересима”.
Нико не попушта.
(Политико)
БОНУС ВИДЕО:
