Niz smrtonosnih narkoobračuna u srcu grada u kojem se nalaze sedišta evropskih institucija pokazuje koliko je "glavni grad Evrope" nisko pao: bez novca, preplavljen nasiljem i kriminalom i politički slomljen, piše Politiko.
Samo u prvih mesec i po dana ove godine u čak jedanaest pucnjava poginulo je dvoje ljudi, a četvero je povređeno. Pucnjave ne prestaju. Napadi koji su pre samo nekoliko godina bili nezamislivi pokazuju da grad brzo propada i da mu hitno treba snažno političko vođstvo.
A Brisel to nema.
Belgijska politička struktura nalik labirintu sastoji se od više nivoa vlasti, od kojih svaka ima svoje ovlasti i često je rastrzana internim previranjima. Kad to funkcioniše, sve je dobro, ali kad ne funkcioniše, nastupa paraliza.
A stvari ne mogu biti više paralizovane nego u Regiji glavnog grada Brisela, gde se devet meseci nakon izbora političari i dalje prepiru, a dogovora o vladi nema na vidiku, prenosi Hina pisanje Politika.
Pročitajte još
Financijski kolaps i zaleđeni projekti
Politički haos nije razotkrio samo slabosti u koordinaciji borbe protiv kriminala u Briselu. Izgradnja socijalnih stanova i veliki infrastrukturni projekti takođe bi mogli kasniti.
Zamrznute su subvencije, na primer za dobrotvorne organizacije, nevladine organizacije i kulturne projekte. Finansiranje centara za socijalni rad, policije i lokalnih vlasti dovedeno je u pitanje. Javni dug gomila se gotovo jednako brzo kao i vreće sa smećem na prljavim ulicama.
- Zaista je u pitanju opstanak Brisela kao grada - rekao je centristički poslanik Kristofer De Beukeler.
I dok se s jedne strane diči neogotičkim glavnim gradskim trgom prepunim turista, šarmantnim prodavaonicama čokolade i slikovitim pivnicama, Brisel je zapravo grad na rubu.
Kad bi grad imao vladu, uvođenje kontrole nad potrošnjom bio bi njen prvi izazov.
Dug glavnog grada iznosi više od 14 milijardi evra, ne računajući 1.6 milijardi evra, za koliko bi trebalo da poraste ove godine. Belgijski list Bruzz izračunao je da deficit grada, razlika između njegovih prihoda i rashoda, raste za četiri miloina evra svaki dan.
Foto: Shutterstock
De Beukeler, koji je prošli mesec pokušao da restartuje koalicijske pregovore, ne štedi na kritikama. Sve ove mesece od izbora političari nisu ni počeli da razgovaraju o srhi problema, rekao je za Politiko.
- Samo politički poziraju i to blokira Brisel - rekao je i dodao:
- Vi ste mi prijatelj. Vi niste. Želim saradnju s vama. Ali ne s vama. To je nezrelo.
Jezičke podele i politički zastoj
Previše složena politička arhitektura zbunjuje i frustrira čak i same Belgijance.
Rečeno (relativno) jednostavno, Brisel je jedan od tri belgijske regije, pored francuskog govornog područja Valonije na jugu i holandskog govornog područja Flandrije na severu, koji okružuje prestonicu. Sva tri regiona imaju svoje vlade i odgovorni su za pitanja kao što su stanovanje, transport i privreda.
S obzirom na to da se Belgija muči da se izbori sa smanjenjem potrošnje koje je propisala Evropska unija, dug Brisela „je teret za celu zemlju“, rekao je Dejv Sinardet, profesor političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Briselu, prenosi Hina.
Situacija bi se mogla pogoršati. Kreditni rejting regiona mogao bi da bude snižen do leta, što bi poskupelo zaduživanje, dodatno povećalo dug regiona, upozorio je ministar za budžet u tehničkom mandatu Sven Gac.
Sinardet je rekao da bi to moglo bar da izvrši pritisak da se konačno formira vlada. Drugi su manje optimistični.
Foto: Shutterstock
Centristička stranka Les Engages predlaže smanjenje plata političarima u Briselu za 30 odsto dok ne formiraju vladu, a za 40 odsto ako je ne formiraju do juna.
Za sada, čak i najnovija opcija u pregovorima – manjinska vlada, deluje neizvesno, s obzirom na to da bi za početak rada i za svaku odluku koju donese nakon toga bilo potrebno odobrenje skupštinske većine.
Iako to ne bi bilo idealno rešenje za rešavanje izazova Brisela, „manjinska vlada bi ipak bila bolja nego nijedna“, rekao je De Beukeler.
Tako smo došli do ove tačke. Iako u zemlji ima više Flamanaca koji govore holandski nego francuskog, u Briselu je situacija obrnuta. Stoga, da bi se garantovalo da su Flamanci zastupljeni, briselska vlada mora imati stabilnu većinu u obe jezičke zajednice. Na obe strane, stranke moraju da se dogovore da sarađuju jedna sa drugom pre postizanja sveobuhvatnog koalicionog sporazuma.
Posle izbora u junu, dogovor na valonskoj strani bio je relativno jednostavan. Stranka desnog centra Reformski pokret (RM) postala je najveća frankofona stranka u Briselu i ubrzo je postigla sporazum sa Socijalističkom partijom i centrističkom partijom Les Engages.
Sa druge strane jezičke podele, flamanski Zeleni su osvojili glasove flamanskog naroda i u novembru postigli dogovor sa socijalističkom partijom Vooruit, liberalnom strankom Otvoreno VLD i flamanskom nacionalističkom partijom N-VA, strankom novog belgijskog premijera Barta de Vevera.
Slavlje nije dugo trajalo. Frankofoni socijalisti su odbili da vladaju sa flamanskim nacionalistima. Liberali su, s druge strane, odbili da vladaju bez flamanskih nacionalista.
- Valonci se "zavaravaju" ako misle da mogu da reše probleme Brisela bez saradnje sa flamanskim nacionalistima koji vode saveznu vladu - rekao je glavni pregovarač Otvorenog VLD-a Frederik De Guht.
Ahmed Laoej, predsednik Socijalističke partije u Briselu, nije odgovorio Politiku na pitanja. Na video snimku objavljenom na Instagramu prošle nedelje, on je flamanske nacionaliste nazvao „separatističkom strankom koja je protiv Brisela i protiv različitosti” i tvrdi da će, ako uđu u briselsku vladu, pokazati „prezir prema briselskom regionu i njegovim interesima”.
Niko ne popušta.
(Politiko)
BONUS VIDEO:
