- Зашто бих престала? Мој бар није посао, то је мој живот - каже Ана која је званично отишла у пензију са 60 година, још 1984.
Данас, иако има 100 година, и даље свакодневно припрема кафе гостима – чак и за Божић и празнике. Њена последња права пауза била је још 1950-их, када је осам дана провела у Паризу.
Сваки дан је за шанком већ 65 година
Рођена је у оближњем селу Вецо, а након Другог светског рата радила је у ресторану на Женевском језеру, где је упознала мужа Ренеа, Швајцарца. Заједно су купили кафић у центру села. Рене је преминуо пре више од 50 година, али Ана није престајала да ради.
Цена еспреса код Нонне Ане је 1,20 евра, а капућина 1,50. Ако нема туриста, некада у каси остане свега 40 евра на крају дана. Прима пензију од 590 евра месечно, али каже да јој више ни не треба.
- Важно ми је да сам међу људима. Тада се добро осећам.
Прочитајте још
Ипак, примећује и промене у понашању гостију: "Раније су људи седели, причали, играли карте... данас сви гледају у телефоне." Када нема посла, узима игле и плете.
Не носи наочаре, узима пола таблете дневно
Њено здравље је, како каже, и даље чврсто: "Глава ми и даље ради, а и кости су ми добре."
Последњи пут је била код лекара пре две и по године – мада њена ћерка тврди да је то било пре пет година. Не носи наочаре, али користи слушни апарат који "ионако не ради", и узима само једну половину таблете за притисак дневно.
- Не мора баш све да се верује докторима.
Бар "неће" надживети њу
Нона Ана не прави планове за будућност. "
- Раније сам желела поново да одем у Париз, али то се вероватно неће десити - додаје уз смех:
- Није ни важно, Французи ионако не знају да направе кафу.
Свесна је да њен кафић неће опстати после ње: "Када мене више не буде, неће бити ни бара."
Ћерка Кристијана, која ради у општини насупрот кафића, не планира да преузме породични посао.
БОНУС ВИДЕО:
