Српски научник који је највећи број проналазака остварио у САД чији је грађанин био готово 60 година, умро је у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943.
Вест је обишла свет тек два дана касније, када је у хотелској соби где је живео као самац, пронађено његово тело.
Урна с Теслиним пепелом похрањена је најпре на гробљу у Њујорку, а пренета је у Београд 1951. године и отад се чува у Музеју Николе Тесле у Крунској улици.
Споменици Николи Тесли
Међународни аеродром у Београду носи име Николе Тесле, а његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији...
Прочитајте још
У Београду су споменици Тесли постављени испред зграде техничких факултета на Булеверу краља Александра у Београду, на аеродрому Николе Тесла у Београду.
Тесла има споменик у Ужицу, код једне од најстаријих хидроелектрана на свету Ђетиње, као и у кругу бивше творнице сијалица Панчеву...
У САД су досад подигнута четири споменика Николи Тесли. Први споменик подигнут му је на Нијагариним водопадима 1976. године као реплика дела Франа Кршинића, споменика у Београду, постављеног испред техничких факултета на Булевару краља Александра.
У Њујорку, на Менхетну, у порти српске цркве Светог Саве је подигнута биста Николе Тесле.
Крајем октобра прошле године председник Србије Томислав Николић открио је споменик Тесли испред лабораторије у Шорему у Њујорку, дело Николе Коке Јанковића, члана Српске академије наука и уметности.
Четврти Теслин споменик у САД откривен је пред сам крај године у Силиконској долини у самом центру града Пало Алто. Статуа у бронзи са сребрним преливом приказује Теслу у природној величини, а аутор је калифорнијски уметник Тери Гајер.
Студије и проналасци
Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустрије, данас Република Хрватска.
Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија) и Георгине, Ђуке, рођене Мандић, такође у српској свештеничкој породици.
Тесла је започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Раковцу код Карловца, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају.
Пре САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.
Европу је напустио 1884. године у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналажач и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.
Године 1885. у Њујорку је основао компанију "Тесла" када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје - иновације која је преобразила свет. Едисон је иначе био велики противник Теслиног изума, због чињенице да уложио велики капитал у једносмерну струју.
Пронашао је обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао више изума на којима се заснива савремена електротехника.
У Европу из САД-а Тесла је одлазио само у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици.
Априла 1892. стигао је у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла. Месец и по дана потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у кратку посету Београду, била је то једина његова посета Краљевини Србији.
Поводом стогодишњице његовог рођења, 1956. јединица за мерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.
Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. уписана у регистар УНЕСКО-а "Памћење света".
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".