Рибаров прстен, један од препознатљивих симбола папске одоре, има историју која сеже уназад све до 13. века. Име је добио по светом Петру, који је према католичкој традицији био рибар и први папа. Папа Фрања носио га је на свечаним догађајима током својих дванаест година понтификата.
Након смрти папе, према традицији, печатни прстен се уништава или се барем физички оштети унутар зидина Ватикана.
Зашто се прстен мора уништити?
Ова пракса има и практичну сврху. Рибаров прстен и привезак познат као булла традиционално су служили као званични печати за папка писма и документа. Сваки нови папа добијао би свој прстен и печат, а како би се спречило фалсификовање након његове смрти, оба симбола би се симболично уништила ударцима чекића. Од 1521. до 2013. то је била уобичајена пракса.
- То је пандан одузимању приступних података неком профилу на друштвеним мрежама - изјавио је Кристофер Ламб, дописник ЦНН-а из Ватикана, те додао:
Прочитајте још
- Циљ је био да се спрече лажни документи са лажним папиним печатом - преноси Индекс.хр.
Према обичају, кардинал камерленго – високи кардинал задужен за управљање периодом између два понтификата – обавља уништавање прстена и печата пред Збором кардинала, након објаве папине смрти. Та пракса се наставила и након што су прстен и булла престали да се користе као званични печати (њихову функцију средином 19. века преузео је гумени печат).
Међутим, када је папа Бенедикт XVI постао први папа у шест векова који је абдицирао, уведена је нова пракса: уместо потпуног уништења, на површину прстена је урезан дубоки крст.
- Мислим да се временом појавило мишљење да физичко уништавање прстена више није неопходно - рекао је Ламб, сугеришући да је ризик од фалсификовања папиног печата постао веома мали.
Очекује се да ће актуелни камерленго, ирски кардинал Кевин Џозеф Ферел, којег је папа Фрања именовао 2023. године, следити исту праксу и оштетити прстен пре почетка конклаве, процеса избора новог папе.
Пољубити или не пољубити прстен
Иако дубоко симболичан и повезан с папским ауторитетом, значај Рибаровог прстена разликовао се од папе до папе. Папа Фрања је у том погледу био другачији од својих претходника. Неки папе, попут Бенедикта XVI, носили су прстен свакодневно, док је Јован Павле II често носио заменски прстен или крст у облику прстена.
Фрања је био негде између – Рибаров прстен носио је на свечаним догађајима, док је у свакодневним приликама носио једноставан сребрни прстен који је носио још као кардинал.
Било је и спекулација да му није пријатно када му људи покушавају пољубити руку. Почетком 2019. године снимљен је како више пута повлачи руку док су верници покушавали да пољубе прстен, а из Ватикана је саопштено да је то учинио како би смањио ризик од ширења зараза.
Према Ламбу, папа Фрања је увек више волео непосредан контакт – руковање или загрљај – посебно са онима у невољи, и није очекивао да му се људи клањају или љубе руку приликом сусрета.
Фото: Профимедиа
„Рециклирани“ прстен
Рибаров прстен се мењао кроз векове. Већина приказује светог Петра са кључевима Свете Столице – симбол тренутка када су му поверена „небеска врата“ – али његов дизајн није строго прописан. Често је одражавао модне трендове тог времена или лични стил конкретног папе.
Златари обично ручно израђују прстен за сваког новог папу, али Фрања је и ту прекинуо традицију. У складу са својом скромношћу, одлучио је да не израђује нови прстен, већ је „позајмио“ онај који је некада припадао секретару папе Павла VI, изјавио је Ламб.
Тај, такозвани наслеђени прстен, припадао је надбискупу Пасквалу Мачију, секретару Павла VI, који је преминуо 2006. године. Прстен је израђен од позлаћеног сребра, а не од чистог злата.
БОНУС ВИДЕО
