Први петак после Ускрса назива се "Трапави" или "Источни петак" јер пада током Светле недеље у данима након што је Исус Христ победио смрт.

Ово је један од празника који је праћен различитим обичајима и народним веровањима у српском народу, док црква на сасвим другачији начин објашњава шта се слави на овај дан.

"Источни петак", "Трапави петак" или "Светли петак", како се још назива данашњи дан, први је петак после Ускрса током Светле недеље. Дани радости који су уследили након васкрсења Исуса Христа се настављају, а постоји много народних обичаја који се везују за овај дан.

Фото: Shutterstock

 

 

Рано устајање за срећу

Наиме, верује се да треба да устанете што је раније могуће, по могућности чим сване, тако да вас срећа и радост прате током целе године.

Одмах након устајања, треба да одете до прве реке или извора и оперете се том водом, тако да ће током целе године срећа да тече за вама као што тече у реци или извору.

Молитве Богородици

Још једно веровање које је повезано са првим петком после Ускрса је да на овај дан све девојке и жене треба да избегавају напоран рад и да се моле Пресветој Богородици одмах након буђења.

Иако то није црвено слово, српски народ је прославу "Источног петка" повезао са Пресветом Девицом Маријом, и то не без разлога. Међутим, као и код многих других празника, став цркве и народни обичаји и веровања се разликују када је у питању и овај дан.

Погрешан назив празника

На "Источни петак", црква обележава обнову цркве Богородице извора животворне воде у Цариграду. Храм је саградио цар Лав Велики из захвалности Пресветој Богородици за исцељење слепих, а касније, много година касније, цар Јустинијан је исцељен са истог извора. У знак захвалности, цар Јустинијан је још више проширио и украсио храм, али се нажалост срушио након земљотреса. Цар Василије Македонски и његов син Лав Мудри обновили су и храм и извор на којем су, према предању, многи исцељени, посебно припадници грчке аристократије.

Пентикостар, познат и као "Цветни триод", је литургијска књига која се користи у периоду од Ускрса до празника силаска Духа Светога на апостоле, Педесетнице, односно Свете Тројице. У тој књизи се помиње "живи извор", а реч "фонтана" на црквенословенском језику заправо значи "извор". Управо због тога је дошло до погрешног превода и тумачења празника, уместо да се назива Дан Обнове Храма Богородичиног Извора, он је у народу постао познат као "Источни петак", што не одражава његово право значење.

У неким деловима Србије на "Источни петак" се фарбају јаја, која ће да буду однесена на гробље четири дана касније, на Задушнице.

На неким местима је обавезно да се следећег дана једе благота, млада павлака и млади сир, јер првог петка после Ускрса нема поста.

(Блиц Жена)

БОНУС ВИДЕО: