Фолк певач Славиша Вујић проговорио је о свом највећем болу.
- Рођен сам на Косову, у Косовској Витини. Имао сам сестру близнакињу и млађег брата. Нико од нас сада није тамо, она је преминула, а он је због проклетог рата избегао и сада живи у Параћину. Били смо сиромашни, али имали смо за храну. Био је то солидан живот, брат је носио моје ствари и тако, али било је љубави и среће - рекао је Славиша.
Фото: репринт ТВ Новости
- Као мали, сећам се, био сам најгори ђак. Добио сам шамар од директора, онда се појавило културно-уметничко друштво Јован Којић. Ја сам ту почео да играм, онда и да певам, као дечкић сам кренуо да певам у хору, онда сам био чобанчић који је чувао краве и свиње... - додао је он.
- Највећа моја љубав, прва и последња, била је моја жена. Ми смо се упознали много млади у Срему у кафани где сам певао, прво смо се дружили, били смо другари, ја сам био лепушкаст дечко и занимљив, то тада нисам знао, сад знам. Ја сам се у то време заљубио у своју жену и дуго смо се забављали. То је било као вечност... (смех). Она је била покретач у мом животу и каријери. Тада ми је, док сам био кафански певач, говорила да ћу бити звезда. Што се кафанског певања тиче, стварно нисам имао конкуренцију. Она ми је нашла и први стан у Београду, и то на Дорћолу, сећам се, у близини ми је био Раде Вучковић. Она је била иницијатор целе моје каријере, много пута сам хтео да одустанем, она ми није дала. Онда смо добили једно дете, друго дете, и онда је, нажалост, пре 14 година нестала, тачније преминула. Могао бих књигу да напишем о нама. Стајала је уз мене, и те неке ствари никад нећу заборавити - истакао је Славиша.
Foto: Printscreen Youtube Gold Music Production 516K subscribers
Рано је остао без сестре и мајке.
- Сестра близнакиња и мајка су ми умрле у размаку од шест месеци. То ми је била катастрофа. То је било тада сиротињско, није се имало пара ни за живот, а камоли за доктора. Та ситуација на Косову је стварно много лоша била. Ја сада не могу да се сетим ни шта ни како је било, али то се десило, нажалост. Невероватно страшна прича, али то ми је давало снагу да морам да постанем неко и нешто. Следећа тешка трагедија је смрт моје жене. Али тада сам себе победио, жена ми је оставила у аманет да не пијем и да изведем децу на прави пут. Како је говорила, пиће може да ме одведе само у неки ћорсокак. И била је у праву. Већ 14 година нисам попио кап алкохола, а децу сам извео на прави пут. Недавно сам постао и деда, једне мале девојчице - закључио је он, преноси "Курир".
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
