Гаврило Принцип је извршио атентат на Франца Фердинанда и његову супругу Софију, за њихово убиство осуђен је на 20 година робије, и то само зато што није био пунолетан, да јесте, добио би смртну пресуду. У то време је смртну казну могао добити само онај старији од 20 година, а Гаврило је имао 19 кад му је суђено.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Међутим на крају није било велике разлике, јер је скончао у затвору У Терезину, у Чешкој у ком је робијао. Ипак остале је мистерија како је умро овај српски херој.
Гаврило Принцип био је заточен у самици, где је полагано умирао од глади и болести, пребијан систематски, буквално свакодневно. Због нехуманих затворских услова, десна рука му је ампутирана наводно из здравствених разлога, оболео је од туберкулозе и умро је у тамници у граду Терезин у данашњој Чешкој шест месеци пре коначног слома Аустро-Угарске.
У влажним ћелијама, пуним пацова, на голим даскама обитавали су робијаши у злогласном Терезину. Нешто, што је пре било сплачина него чорба робијашима је дељено сваки трећи дан, а Гаврило Принцип је добијао храну тек сваки пети. Мучен је зверски на разноразне начине. Стављали су га дрвено буре у које је претходно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали у таквом бурету док би се велики ексери забадали у Гаврилово израњањено младо тело! У тренутку смрти, имао је око 40 килограма. Затворски стражари су га покопали у неозначеном гробу, а посмртни остаци су тек касније пренесени у Сарајево.
Фото: Профимедиа, Википедија
Иза Гаврила остали су само чувени стихови записани у тамници у Терезину „Наше ће сене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу...“ - открио је једном приликом Бранислав, унук Гавриловог рођеног брата Николе, који користи стваку прилику да истакне да за њега Гаврило увек бити херој који је веровао у слободу и правду.
Међутим Гаврило је написао и бројне песме, али оне, нажалост, нису сачуване. Остала је само фотографија мистериозне Марије са емотивном посветом на полеђони. То је била једна од ретких ствари које је Гаврило пажљиво чувао, међутим, његови потомци немају никакава сазнања о њој. И данас их интригира питање ко је она била и зашто је Принцип тако брижљиво чувао ту слику.
Млада девојка му је послала уз речи: „Љуби те твоја Марија“.
- Зна се да је фотографија припадала Гаврилу и очигледно је да му је ту слику поклонила дотична Марија. Међутим, ко је она, то никад нисмо успели да сазнамо. Не знамо да ли му је била пријатељица, девојка, љубав или симпатија - каже за Курир Бранислав Принцип, унук Гавриловог рођеног брата Николе.
У роману "Гаврило Принцип, бесмртна младост", дело новинара и писца Момчила Петровића, описана је и љубавна прича чувеног револуционара и Јелене.
"У пролеће 1912. године Гаврило Принцип на једном састанку литерарне дружине упознао је ученицу другог разреда учитељске школе Јелену Јездимировић - и одмах се заљубио у њу.
Поклонио јој је свешчицу са песмама које је преписао за њу, и једну своју фотографију. На састанцима литерарног кружока седео је до ње, а затим је пратио до куће.
А уочи њеног рођендана у јуну, кад су вечери већ топле и прозори се затварају тек пред спавање, из дворишта јој је отпевао: „Јелено, момо, Јелено, одавно сам ашик на тебе...Пођи да си ашик за мене! Јелена, Јело, Јелице, та Јелице, фина госпођице!" Али никада је није ухватио за руку.
У вече уочи атентата на Фердинанда, Принцип је посетио гроб свог идола Богдана Жерајића, а онда се нашао са Јеленом. Био је чврсто решен да после атентата изврши самоубиство, и те вечери је имао јасан циљ: да са Јеленом води љубав.
Није могао да јој каже шта ће учинит наредног дана, да је не би уплео у заверу и од ње начинио саучесника. Наговестио јој је само да ће "сутра бити велика гужва" и да се "можда никад више неће видети", али Јелени то није био довољан разлог. Није му дозволила ништа више од пољубаца. После два сата проведена у мрачном парку, Гаврило Принцип отпратио ју је до куће, а онда отишао у своју собу.
Сутрадан је пуцао у Фрању Фердинанда, међутим уместо самоубиства ухапшен и осуђен, а умро је у затвору.
Стил
