- Он спава, али да се разумемо он спава зато што смо још увек у раздвојеним становима. Наш стан није званично готов за усељење. Ја сам у другом стану са бебом и због његовог посла и због гитаре и због свирања. Јако је тешко, али је јако слатко - рекла је она.
Како је навела, она је често нервозна, али је Стева истрпи.
- Умем ја да будем и нервозна и бесна, мислим то је нормално, која мајка није када се буди по пет, шест пута у току ноћи, али добро истрпи он то све на крају - рекла је за "Hype".
Фото: Инстаграм принтскрин/zorana.simeunovic
Занимљиво је да се пар венчао 15 дана након упознавана, а Зорана није ни слутила колико је Стева познат, све до свадбе.
- После 15 дана. Упознали смо се и после 15 дана је била свадба. Сви су мислили да ја снимам спот. Ми смо се упознали у кафани, требало је да ми ради песму, и каже ми ‘радићу ти песму, али не за паре, него да се удаш за мене’, ја му рекла, ‘ајде мани ме се’, а он био озбиљан и ја реко – ‘може, али да се венчамо пред Богом’, и тако је и било. Венчали смо се у Храму Светог Луке на Видиковцу. После тога ми се десила најлепша ствар, 16. маја 2024. сам родила ћерку Јовану.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес
Будући да је имала тешко детињство, певачица је уточиште нашла у 30 година старијем композитору, који ју је на прву освојио.
- Освојио ме је следећом реченицом: ‘Види ја тебе у потпуности разумем. И лепа и млада и све док си под мојим кровом неће ти ништа фалити. Нећеш бити гладна, нећеш бити жедна, нећеш имати проблеме и моћи ћеш мирно да спаваш’, и то је оно што је мене купило - додала је Зорана.
Певачица је завршила у дечјем дому, а у то време суочавала се са великим изазовима. Није крила и то да је силована када је имала само 14 година.
- Да сам имала, вероватно бих била код њих. Мој тата је преминуо 1992. године, ја сам се родила 1993. године. Мој отац је са Косова, као и деда, мајка је из Босне, Брчког. Са татином фамилијом нисам имала контакт јер је мајка муслиманка, а тата је био православац. Нису прихватили моју мајку, а мој отац никада није ни захтевао да она промени веру и из тог разлога је моја мајка са татом дошла да живи у Босну. Мајка ми је радила на Видиковачкој пијаци, тата је радио у МТ-у, а ја сада живим у општини Раковица на Видиковцу – судбина. Нисам имала код кога, да сам имала не бих завршила у дечјем дому, него би ме пригрлио неко мој - открила је Зорана.