- Крштен сам још као беба да бих преживео, а преживео сам много у свом кратком животу. Сви ми имамо стремљења, жеље, планове, успехе, идеје. Велике дарове ми је дао Бог, а с тим иде и велики крст. Али, у лудилу овог времена, духовно слепи, глуви и неми, свегрешни, пале природе, сви неминовно озбиљно промашујемо и са закашњењем осетимо да без Логоса божјег живот нема живота нити смисла - објашњава Станковић.
- То су потврдили сви који се живљењем озбиљно баве. Све науке, филозофије, револуције, идеологије лимитиране су оквиром створеног, без приступа тајни Творца, узрока. А све се на крају завршава Господом, јер кроз њега је све и постало - рекао је Милан и додао:
- Он, који је за себе рекао да је алфа и омега, а ми, беде, мислимо да је битнији неки делта (сој, несој) или омикрон и свему се осим Богу покоравамо и робујемо. Зато нам живљење и перспективе и јесу у коначном смислу безнадежни. Ипак, то када и како ћемо поверовати и одазвати се на Господњи позив, односно како ћемо коначно живи бити, не можемо знати, може нам се сам Он открити у јеванђељу и то не зависи од нас малих, него од Њега, ослободитеља, спаситеља, животодавца и јединог човекољупца. Просто, заиста Бог се јави… Христос се роди! Ваистину, оваплотио се Вољом Оца, од Духа светога и Марије Деве, и постао човек - испричао је Станковић.
Фото: Инстаграм принтскрин/ milanstankovic
- Истина, живот и пут, ради нас, да нас обнови, избави, ослободи од лажи, греха, демона, смрти! Логос очев у телу, Богочовек, нова твар! Једино ново под сунцем. Крајња кеноза, спуштање предвечног савршеног бога у тачку времена и утробу Пресвете Деве, шире од небеса! И како на то да не одреагујете целим својим бићем? Па за шта смо створени, дати и задати онда ако не за такву љубав и вечно блаженство? - објаснио је Милан.
Прочитајте још
Милан Станковић је одлучио и да део божићног поста проведе у манастиру, а сада је открио и како изгледају ти дани.
- Мењамо егоцентрични за христоцентрични живот. Православље је све што је човеку преостало и једино што је опстало, једина могућа борба, против духа зла, а за добро и истину, за љубав и велику милост Сведржитеља - објаснио је за Објектив, па открио да ли је прекретница његовог погледа на свет био тренутак када је први пут дуђе боравио у неком манастиру.
- Када се апостолска жива реч појави у вашем животу, то руши све дотадашње концепте и скида ружичасте наочаре обмане. Манастир је благодатно место, "испостава Царства небеског", да пођемо, да се коначно враћамо Оцу кроз Сина, а Духом светим. То се не може препричати, дођите и видите…
Фото: Јутјуб принтскрин/Милан Станковић
На приче да је наводно планирао да се замонаши, Милан је рекао:
- Нажалост, сведоци смо да у медијима јако ретко наилазимо на истину о мени. Безумни људи су и свето монаштво свели на вести из ријалитија, врачаре и гатаре. Тај једини бунт и отпор који је преостао човеку. За почетак, манастири и светоотачко предање су ту да нас уче и помогну да постанемо хришћани, што је врхунска вредност. Бити истински хришћанин је стање духа које надилази време и након телесне смрти прелази у вечно блаженство. Али хајде за почетак да научимо да бити православни хришћанин није слободан дан за јело и пиће за празнике, нити је бројаница окачена о ретровизор у колима.
- Хајде да се латимо спасоносне Исусове умносрдачне молитве, која је кључ за освајање унутрашњих простора, за трезвеноумље, упознавање Бога, себе и стварности. А онда нам неће бити важне баналности и трачарење. Тада ћемо моћи да се обрадујемо, а не снебивамо када наша браћа и сестре иду у манастир. Молим вас да се најпре упознамо, покајемо и измиримо с Богом, да искорачимо из пролазних и тривијалних ствари, из времена у вечност. Из статистике преживелих у пуноћу живота. То су моје божићне жеље људима. - објаснио је Милан.
Да ли је тешко бити окренут Богу и део естраде, Станковић је рекао:
- То је ствар срца и његовог припадања. Тамо где је срце ваше, тамо ће бити и благо ваше. Па, ми не можемо знати ни да волимо ако нас Бог томе не научи. Јер, ето, тај Сведржитељ, који светове речју ствара, из љубави нам је дао потпуну слободу. Слободну вољу да чак и њега нећемо. Толико нас воли да нас ни на шта не приморава. А данас људи једни друге на тешке будалаштине приморавају, издају, уцењују и лажима и мржњом притискају. Љубав није ни она наша пала, сујетна, бебећа "дајте ми љубав, волите ме, дајте мени све"… Љубав је давање, жртва. Господ наш Исус Христос пројавио је апсолутну љубав кроз апсолутну жртву на крсту. Још једна тајна пред којом треба дрхтати. Они којима ништа не представља распеће, нажалост, не могу ништа знати ни о љубави ни о Богу. Симбол љубави није емоџи црвено срце, него крст - рекао је.
(Објектив)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
