ПОРЕКЛО ЛУКЕ ДОНЧИЋА: Деда Стојан - "Нећу да умрем док га не видим на КиМ"

Лука Дончић је сада један од најпознатијих спортиста света, а његова прича је заправо почела на Косову и Метохији. Репрезентативац Словеније је доспео у Словенију зато што је његов деда Србобран Дончић из села Бича код Клине пошао "трбухом за крухом" у Словенију, а данас Србобранов рођени брат једини чува име Дончића у родном селу.

Екипа емисије "Око" посетила је Лукиног деда-стрица, јединог преосталог Дончића у селу Бича, седам километара од Клине у Пећком управном округу. У родном месту песника Милоја Дончића Стојан је причао о пореклу, нападима, недаћама, али и о Лукином првом кошу.

- Пре '99 било је негде око 80 Дончића, а укупно је село имало 130-140 породица. Дончићи су аутохтони. Немамо неки писани траг, али ту негде од крсташких ратова па надаље - рекао је Стојан Дончић.

Лукин први кош је на Косову

- Био је, да како да не. Мали док је био, врло мали био је ту. После нису долазили. Ево тај кош на капији први, то је због њега направљено. Ја сам правио, лично - рекао је деда Стојан и показао на кош који, иако зарђао и даље стоји. На њему је прве кошаркашке кораке направио Лука.

Прочитајте још

РАЗЛИКА У ГОДИНАМА - ДРАСТИЧНА: Ко су сестре Луке Модрића?

13:42

КРИЈЕ ДА ЈЕ СРБИН ПО МАЈЦИ: Фамилију побили, ујак био у Хагу

11:29

УПРАВЉА ЊЕГОВОМ КАРИЈЕРОМ: Ко је Вања - жена Луке Модрића?

18:42

ГЛЕДАЛА ЗЛОСТАВЉАЊЕ ЋЕРКЕ И - ЋУТАЛА: Ко је Јеленина мајка?

14:10

Једном приликом је рекао да неће да умре док не види Луку како постиже поене на управо том кошу. За сада му то делује нереално, али не губи наду.

- То сам рекао, али не верујем да ће да се обистини... Тешко. Знате он је једно време имао забрану. Једно време је била прича да он дође овде, да посети, међутим ја сам дао ту изјаву. Менаџери његови стопирали су кад сам причао да дође на Косово, та изјава му је створила проблеме, рекао ми је да више о њему не причам много то, они прате то, познат је спортиста" Тад сам рекао: 'Каква демократија, кад човек не може да дође'.

Истакао је да је путовање Дончића у Словенију заправо било економска миграција. Једноставно деда Србобран Дончић је отишао да заради за живот и обрео се у Словенији на граници.

- Ми смо Дончићи сад у задње време познати по томе, по Луки који је спортиста. Мада имамо ми још спортиста у овом селу који су професионалци. Лука је одавде, у овој кући је рођен његов деда Србобран. Мој рођени брат. Он је тада што оно кажу трбухом за крухом отишао за Словенију и тамо се запослио на царини. Иначе је он завршио Вишу педагошку. Тамо је почео да ради на царини и да живи - истакао је он за "РТС".

Није Лука једини Дончић који је талентован за спорт. Његов отац Саша је био одличан кошаркаш, репрезентативац Словеније и бивши играч Пивоварне Лашко, Крке, Слована, Олимпије и Слоге из Краљева.

- Моји унуци, од синова Вељко и Матеја су ватерполисти. Вељко већ игра за Раднички из Крагујевца и обојица су репрезентативци Србије. Ја сам једном изјавио, питао сам се откуд да смо у целој породици ближи спорту и шалио сам се једном причом са мајком. Каже она мени: 'Сине, па и ја сам спортиста. Ја сам увек била прва кад смо се играле као девојчице' - рекао је Стојан Дончић.

"Албанци хоће да кажу да је њихов"

Као и Дени Авдија и Лука Дончић истиче своје српско порекло и порекло са Косова и Метохије, а било је покушаја да се то присвоји. Ипак Стојан Дончић је у томе одбио да учествује.

- Било је ту долазили су Албанци неколико пута, ја нисам хтео да разговарам. Они сад иду тим политичким смером да он води порекло одавде, он је становник Косова. Хвале се тиме, као што се Хрвати хвале са Николом Теслом. Па није он Хрват, он је Србин. То тако и ови... - испричао је он.

Дошао на Косово пешке и неће да иде

- Био је организован повратак, то је ишло преко Црвеног крста и Владе Републике Србије. Међутим ја нисам могао да се вратим јер сам имао забрану повратка, па сам два пута пешице долазио из Зубиног Потока до овде. Ја сам ту илегално био горе-доле и на крају сам 2011. године илегално правио кућу. Нисам донацију добио ни од Србије ни од Косова.

- Ја сам дипломирани инжењер, за мене је имало посла. Али ту ми је отац, ту ми је мајка, ту ми је цела породица, а друго ви не знате да смо мој брат и ја купили огромну земљу ту. Негде преко 30 и нешто хектара смо купили 1981. године. Тада смо платили 155.000 марака, то је као сад 1.500.000 евра. Имамо цео комплекс земље, све смо уложили ту. А сад је нажалост то у корову. То ме боли и хоћу да останем.

- Мали број људи ће да се одлучи да овде умре. Већина кад умре носи се у Србију, а ја кажем да то није добро. Неки кажу сутра кад умреш деца ти нису ту, неће нико да те обиђе. Не мора нико да ме обиђе, ја и нећу да пијем кафу нигде. Неко мора да остане, тако је и за време Арсенија Чарнојевића остало неколико људи остало, па се намножило, Мора једна генерација да пропати - каже за "РТС" Стојан Дончић.

(Мондо)