Љубавна прича Ане и њеног садашњег супруга почела је пре три године, када су се упознали и одлучили да покушају везу на даљину. Није било лако – нису делили ни језик, ни религију, ни културу. Делили су, међутим, оно најважније – исту емоцију.
- Кад смо били заједно били смо најсрећнији, а онда смо се растајали тешког срца. Да се више никад не би растали – венчали смо се - написала је Ана.
Упркос свему, опстали су. Одлазили су и долазили, а аеродром им је био и место сусрета и место суза. - Само једном нисам плакала кад сам ишла кући – када сам знала да је томе крај и да ћемо од тада живети заједно - искрено је признала.
Победа над предрасудама
Кроз три године љубави, Ана и њен партнер савладали су више изазова него што неки бракови виде за деценију. У питању није била само дистанца. Ту су били и погледи средине, коментари непознатих људи, разлике у годинама, језику, начину живота.
Прочитајте још
- Различита вера, различита култура, веза на даљину, разлика у годинама… Све смо то прошли - каже Ана и поручује: - Цените ако партнер живи у истом граду као ви, ако можете некога да загрлите сваки дан. Ми нисмо имали ту привилегију – али сада знамо да је вредело.
Након што је објавила да се удала за Турчина, Ана се суочила са гомилом коментара – од оних подршке, до увреда и осуда. Неки мушкарци су јој писали да би јој се „одрекли да су јој очеви“, да је „срамота што није могла да нађе Србина“. А онда је решила да проговори. У виралном видеу, изговорила је оно што многе жене мисле, али се не усуђују да кажу наглас:
- Наши мушкарци вас заволе или због изгледа или зато што се добро уклапате у друштвене норме. А кад дође дете – ставе вам шерпу у једну руку, дете у другу и затворе вас у кућу. Они излазе, раде по 12 сати, враћају се исцрпљени и очекују мир. А жена? Постане ‘караконџула’ јер више нема снаге да све изнесе сама.
Ана говори из личног искуства, али и из онога што је видела око себе. Њена прича има и генерацијски тон – признаје да је и њена мајка прошла кроз слично са оцем. - Ово није измишљотина. Ово је реалност многих жена које познајем - додала је.
Иако је њен исказ изазвао буру, Ана остаје при свом ставу – да љубав не бира нацију, да поштовање не зависи од пасоша и да жена има право да бира оно што је чини срећном.
- Битно је да сам се ја усрећила. И јесам - каже, док поносно носи презиме Ћелеби.
Коментари су, очекивано, подељени. Док су жене махом писале да је „прочитала целу једну генерацију“, мушкарци су се љутили: „Шта раде Турци женама, мајке ти?!“; „Ниси ти вредна српског мушкарца“; „Проведи још коју годину с њим па ћеш видети“.
Али Ана остаје сталожена, као неко ко зна да не мора свима да се свиди – само оном правом.
Да ли је променила веру?
Једно од најчешћих питања које је добила било је да ли је, због мужа, променила веру. Уместо да одговори речима, Ана је то учинила – фотографијама. На свом ТикТоку поделила је низ слика – од бајрамских прослава, до божићне трпезе. Њена породица, као и мужева, заједно фарбају јаја за Ускрс, ките јелку за Нову годину и деле бајрамске колаче. На свакој фотографији – осмех, загрљај, повезаност.
- Славимо све – заједно. Поштујемо се. И то је важније од свега другог - поручила је.
(Она)
БОНУС ВИДЕО:
