Политичар се дотакао по први пут теме о својим родитељима који су му током живота били велики ослонац и подршка. Испичао је и да су његове родитеље 2003. године претукли чланови земунског клана и на ивици суза признао да је то велики грех са којим живи.
- Моја мајка је економиста, отац је завршио архитектуру и економију. Њој је био рођендан пре два дана па сам отишао упалио сам свећу. Тако размишљам о њима и прави компарације, сада имам 54 године, па размишљам где је био Јоле у тим годинама. Рачунам он је био 39. годиште, па то је онда не знам која година, па кад се сетим шта сам све урадио – рекао је Чеда.
Фото: Ивица Веселинов/АТА имагес
Јовановић се присетио периода када родитеље није видео две године али и када га је отац једном прликом посетио у војсци баш на почетку ратних година.
- Најстрашнија слика ми је када је отац дошао да ме обиђе у војсци. То је био децембар 1990. године, био сам у Дивуљама поред Сплита, ту се већ страшно закувало. Није се летело са аеродрома, постоје проблеми. Ми се растајемо на железничкој станици у Сплиту, питање је да ли ће проћи Книн јер се већ постављају барикаде. То су биле „Зенге“ момци у униформама тада, нису они мени ништа урадили. Воз креће, мој отац гледа и ја ту остајем. Размишљам он је млађи 4 године него ја сада. Мени Михајло када иде на факултет мени пукне срце. Он је мене тамо оставио деведесете године. Следећи пут смо се видели у мају 1992. године када сам ја дошао кући у пет ујутру када сам се вратио са тих ратова – испричао је Јовановић и открио како је мајка реаговала када се након две године вратио кући:
Прочитајте још
- Ушао сам у кућу, и даље се врата нису закључавала. Саплео сам се и неко је јаукуо, видим човека који лежи на поду. Упалио сам светло и видим пун дневни боравак и ходник људи који леже на поду. Излази моја мајка у спаваћици и каже ‘Јовице, ја сам полудела’. Отац погледа у мене и каже, ниси, вратио се кући..Они су примили све те људе рачунајући да ће и мене неко тако да прими. Ми смо се много волели, родитељи су били дивни људи. Никад ми нису рекли не, никад се нисмо посвађали, имао сам бексрајну подршку од њих. Толико смо се поштовали, похвале су држали за себе, али је била невероватна подршка.
Фото: АТА имагес/Зорана Мандић
Ни данас себи не може да опрости то што су његови родитељи претучени од стране припадника "Земунског" клана.
- У јануару 2003. године су их претукли. Ушли су у стан и претукли су их, то су урадили Земунци. Онда мени они нису знали како да кажу, то је била ужасна ситуација. Тада сам био о Београду, они су живели сами. Отац је изашао из куће, отишао је до продавнице, када се вратио кући, гурнули су га са леђа у стан и претукли. Онда је била фрка како то да ми кажу. Поднели смо све то заједно, али је то један велики мој грех и због тога и због неких других ситуација. Никада ми нису дозволили да помислим да сам им неки терет. Једино што ми је мајка замерила и то ми је рекла два дана пре него што је преминула. Рекла ми је да чувам сестру и рекла ми је да једино не може да ми опрости то што јој нисам рекао да ћу се венчати и што није певала са другарицама – испричао је Чеда на ивици суза у емисији код Весне Милановић.
(Телеграф.рс)
БОНУС ВИДЕО:
