Иако по занимају није јавна личност, Игор је постао препознатљив широким народним масама након што је, нажалост, доживео трагедију од које се никада до краја није опоравио. Убиство ћерке Тијане (15) које се догодило 26. јула 2014. године, оставило је ране које не зарастају, а лична трагедија која је задесила њихову породицу, Игору је дала мотивацију да првобитно оснује непрофитну Фондацију "Тијана Јурић" 2015. године, која се до данас бави активизмом у области заштите безбедности деце у Србији, под називом "Центра за несталу и злостављану децу".
Јурић је доспео у жижу јавности и неколико година после трагедије, када се сазнало за његову емотивну везу са Миленом Поповић, удовицом Оливера Ивановића и Државном секретарком у Министарству туризма и омладине.
Гостујући у подкасту "Белжница душе", Јурић је открио да су он и његова партнерка били принуђени да и јавно обелодане своју везу.
Он не крије да му је Миленина подршка изузетно важна.
Прочитајте још
- Важно је да имаш тај неки мир код куће и наравно да ти је битно да живиш са особом до које ти је стало, коју волиш и са којом можеш те приватне тренутке да проведеш онако како желиш. Она је заиста особа која много подржава то што ја радим, и гледа да помогне на сваки могући начин. Нажалост, оно што је спорно и лоше у свему томе, ми смо обоје особе које су препознате по трагедијама, па смо изложени јавности. Онда је та наша веза често у таблоидима, водимо рачуна да не стављамо много заједничких фотографија, има много реакција јавности, људи који подржавају или не подржавају... - започео је Јурић, а потом открио да су у почетку своју везу крили.
Како је објаснио, заједничка фотографија коју је Милена објавила на свом Инстаграму, а којом су открили јавности да су заједно, крије посебну причу, тачније, били су на неки начин уцењени, те су одлучили да чињеницу да су у вези сами обелодане.
- Та фотографија крије неку своју причу... Ми смо тад већ шест, седам месеци и живели заједно у Новом Саду, али су неке околности које су се тада дешавале нас приморале да ми то објавимо. Начули смо да неки медији желе то да објаве, неко нас је негде сликао, па су чак кренули и да нас уцењују у смислу "уколико нам не дате интервју, ми ћемо те фотографије објавити". И ми смо схватили да је много боље да ми то сами објавимо, него да нешто морамо да објашњавамо. Није да смо ми крили, и виђали су нас људи у Новом Саду и Београду, али једноставно, нисмо ми ни глумци ни певачи па да објављујемо и да се диже нека фама. Не импонује ми то, Сашки рецимо то много смета, кад нас људи препознају на улици. Није то жеља твоја да будеш препознат, него се десила трагедија. Сматрали смо да није потребно и прикладно да качимо и да буде разних коментара.
БОНУС ВИДЕО:
