Овај празник познат је и као Духови, Педесетница или Тројице и увек се обележава десети дан по Вазнесењу Господњем, сматра се рођенданом Цркве.
Српска православна црква прославља Духове и као један од највећих догађаја у хришћанству, заблежен у Четворојеванђељу.
Сматра се да су, после догађаја у Јерусалиму, апостоле божанском силом надахнуо Дух Свети који се, како је записано, у облику пламених језика спустио на главе Христових ученика, који су од тада говорили различитим језицима.
Фото: СПЦ
На Духове је Христос испунио обећање које је дао ученицима на дан Вазнесења када им је поручио да са Тавора крену у Јерусалим и ту сачекају док им се не јави Дух Свети који ће их крстити - али не водом, како је крштавао Јован Крститељ, већ огњем божанским који ће им дати снагу да свим народима на њиховим језицима проповедају Јеванђеље.
Прочитајте још
У десети дан по Спасовдану, како је записано, зачула се хука налик на снажну олују изнад дома дванаесторице апостола, појавила се Пресвета Богородица и народ је угледао јаку светлост и пламене језике како се спуштају на главе Христових ученика.
Апостоли, иако људи из народа и не много учени, добили су знање свих језика које до тада нису говорили и снагу да доврше дело Господње за спас човечанства.
Према јеванђељском предању, окупљеном народу прво се обратио свети апостол Петар и позвао га на покајање и крштење. Крштено је, како каже предање, три и по хиљаде душа чиме су створени темељи цркве која траје већ трећи миленијум.
Духови се као и Васкрс и Божић славе три дана, па су у црквеном календару црвеним словом обележени и Духовски понедељак и Духовски уторак.