Покретан почетак и строга симболика

За разлику од других великих постова, почетак Петровског поста је покретан – зависи од датума Васкрса, док му је крај увек фиксиран – 12. јула. То значи да овај пост може да траје најкраће осам дана, а најдуже шест седмица.

Петровски пост је један од четири велика годишња поста у православном календару – поред Божићног, Васкршњег и Великогоспојинског. Сматра се најблажим међу њима, али носи снажну духовну поруку: уздржавање не само од хране, већ и од грешних мисли, речи и дела.

Фото: Википедија

 

 

Правила поста: дан по дан

Пост подразумева потпуно уздржавање од меса, јаја и млечних производа, али у одређеним данима дозвољена је конзумација рибе, вина и уља, у складу са следећим правилима:

Понедељак, среда и петак посте се на води.

Уторак и четвртак – дозвољени су уље и вино.

Субота и недеља – једу се риба, уље и вино.

Међутим, правила се мењају уколико одређени празник падне током поста:

Фото: Shutterstock

 

 

Ако у понедељак, уторак или четвртак падне празник Светитеља са великим славословљем, тада се пости на риби.

Ако у среду или петак падне празник, тада се пости на уљу.

Ако у среду или петак падне празник Светитеља са бденијем или празник храма, дозвољени су риба, уље и вино.

На дан рођења Светог Јована Крститеља (7. јул), чак и ако падне у среду или петак, дозвољена је риба.

Дан уочи Петровдана, пост је строжи, осим ако пада у суботу или недељу – тада је дозвољена употреба уља. И сам Петровдан, ако падне у среду или петак, не подлеже строгом посту – тог дана верници могу да једу рибу, вино и уље.

Духовни значај поста

Овај пост има апостолски карактер – установљен је у знак сећања на пост који су Свети апостоли практиковали након Силаска Светог Духа на Педесетницу, а пре него што су кренули да проповедају Јеванђеље широм света. Дакле, Петровски пост је пост припреме, оснаживања вере и унутрашњег освешћења.

Циљ поста није само физичко уздржавање, већ и духовно прочишћење – контрола страсти, помирење, молитва и добра дела. Како црква учи, само такво целовито поштовање поста доноси плодове.

Фото: Профимедиа

 

 

Народна симболика: ватре, лиле и светлост вере

Празник Светих апостола Петра и Павла дубоко је укорењен и у народној традицији. Петровдан се у многим крајевима Србије обележава обичајем паљења лила – симболичних ватри које се праве од младе коре дивље трешње или брезе.

Лиле подсећају на времена прогона хришћана, када су апостоли и први верници били везивани за стубове, поливани смолом и паљени као буктиње. Њихова тела су тада горела на трговима, а данас, те пламене успомене живе кроз традиционално паљење лила – у знак сећања, али и као симбол светлости вере и непоколебљивости.

(Еспресо)

БОНУС ВИДЕО: