Фрида Кало је била мексичка сликарка која је постигла светску популарност својим сликарским умећем, али и аутентичним изгледом.
Фото: Профимедиа
"Ништа није коначно. Све се мења, све се креће, све полети и одлети."
"На крају дана, можемо издржати много више него што мислимо да можемо поднети."
"Стопала, шта ћете ми ви када имам крила којима летим."
"Сликам аутопортрете јер сам тако често сама, јер сам особа коју најбоље познајем."
Прочитајте још
"Преживела сам две велике несреће у животу. Једну у којој ме трамвај учинио каква јесам, а друга је Диего. Диего је био далеко гори."
"Никад не сликам своје снове или ноћне море. Сликам своју реалност."
"Надам се да је излаз радостан и надам се да се никад нећу вратити."
"Ја нисам болесна. Ја сам сломљена, али све док могу сликати, срећна сам што сам жива."
"Ништа није вредније смеха. То је снага да се смејеш и напустиш себе, да будеш светлост. Трагедија је најглупља ствар"
Фото: Профимедиа
"Пре сам мислила да сам најчуднија особа на свету, али онда сам помислила да од толико људи на свету, мора да постоји још неко ко је баш као ја, да се осећа бизарно и дефектно, на исти начин на који се ја осећам. Онда бих замишљала ту особу и мислила да и она, тамо негде, тако замишља мене. Надам се, ако си тамо негде и сада читаш ово, да знаш да сам овде и да сам чудна, исто као и ти."
"Сликам цвеће како не би увенуло".
Живот легендардне уметнице обележили су тешки и болни ломови. Од малих ногу је оболела од дечје парализе, због чега јој је десна нога била тања од леве. 1925. године доживела је саобраћајну несрећу у судару аутобуса и трамваја, после чега је имала 32 операције и била је везана за кревет 4 месеца. Фатална љубав према неверном супругу Дијегу Ривери донела јој је нови бол, који је ескалирао спонтаним побачајем.
Фрида Кало је због своје издржљивости била симбол снаге и стрпљења.
