Анимацију је објавио Јутјуб канал "Global Stats", а обухвата период од 1900. до 2026. године. У њој се могу пратити успони и падови великих пословних империја, од Џона Рокфелера и Ендруа Карнегија до Била Гејтса, Џефа Безоса и Илона Маска.
Иако су историјске процене богатства приближне, приказ јасно илуструје како су се мењале индустрије у којима је било могуће створити највеће приватно богатство.
Фото: WIN MCNAMEE/Getty images/Profimedia
Од нафтних магната до индустријских империја
Почетком 20. века међу најбогатијим људима света истицали су се амерички индустријалци Џон Д. Рокфелер и Ендру Карнеги.
Рокфелер је богатство изградио кроз компанију "Standard Oil", која је постала један од најмоћнијих пословних система свог времена. Карнеги је, с друге стране, био симбол успона америчке индустрије челика.
Касније су све значајније место заузимали произвођачи аутомобила и нафтни магнати, међу којима су Хенри Форд и Џон Пол Гети.
Прочитајте још
Њихова богатства показивала су колико су индустријализација, масовна производња и раст потрошње променили светску економију.
Јапански милијардери преузимају врх
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века на листама најбогатијих посебно су се истицали јапански пословни људи.
Јошиаки Цуцуми, чије је богатство било повезано са некретнинама и железницом, налазио се на првом месту прве "Forbes" светске листе милијардера из 1987. године.
Његову доминацију касније је прекинуо Таичиро Мори, који је велико богатство стекао на јапанском тржишту некретнина.
Међутим, пуцање јапанског економског балона и раст америчких технолошких компанија променили су распоред снага.
Бил Гејтс обележио једну епоху
Успон компаније "Microsoft" довео је Била Гејтса на врх светских листа богатства средином деведесетих година.
Према историјским "Forbes" подацима, Гејтс је био први на чак 18 годишњих листа од 1987. до 2026. године, укључујући 13 узастопних година од 1995. до 2007.
Његова доминација показала је да развој софтвера и рачунарске индустрије може да створи богатства упоредива са највећим индустријским империјама претходног века.
Током наредних година међу најбогатијима су се истицали и инвеститор Ворен Бафет, мексички телекомуникациони магнат Карлос Слим и оснивач "Amazon" Џеф Безос.
Технолошки милијардери преузимају примат
У последњој деценији највећа богатства све више су повезана са дигиталном трговином, друштвеним мрежама, вештачком интелигенцијом и напредним технологијама.
Џеф Безос је захваљујући расту "Amazon" више година био на врху светске листе, док је Илон Маск стекао огромно богатство кроз компаније "Tesla" и "SpaceX".
Међу водећим милијардерима налазе се и Марк Закерберг, оснивач "Meta", као и оснивачи "Google" Лари Пејџ и Сергеј Брин.
Ипак, технолошки сектор није једини извор великог богатства. Бернар Арно, чија породица контролише луксузну групацију "LVMH", био је најбогатији човек света на "Forbes" годишњим листама за 2023. и 2024. годину.
Колико данас вреде највећа богатства?
Према "Forbes" годишњој листи за 2026. годину, Илон Маск заузео је прво место са процењеним богатством од 839 милијарди долара.
На истој листи нашло се рекордних 3.428 милијардера, чије је укупно богатство процењено на 20,1 билион долара.
Поређења ради, када је Форбс 1987. године почео да објављује своју глобалну листу, најбогатији човек света располагао је богатством процењеним на око 20 милијарди долара.
Међутим, ове износе не треба непосредно поредити без узимања у обзир инфлације, промена вредности компанија и различитих методологија процене.
Видео-анимација "Global Stats" обухвата и раније периоде, када нису постојале јединствене годишње листе најбогатијих, па су подаци засновани на историјским истраживањима и проценама.
Управо зато приказ треба посматрати као илустрацију развоја светског богатства, а не као потпуно прецизну евиденцију за сваку годину.
Једно је, ипак, јасно: током протеклог века мењале су се индустрије које стварају највећа богатства, а са њима и имена људи који су доминирали светском економијом.
(Telegraf Bizis/Global Stats/Forbes)