Васиљевдан је празник Српске православне цркве који се слави 14. јануара по новом календару (тј. 1. јануара по старом календару) и посвјећен је Светом Василију Великом, теологу и епископу из Цезареје у Кападокији.
Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.
Велики богословски ум
Свети Василије је рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију реторику и астрономију.
У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот напунио 50 година од рођења.
Прочитајте још
Био је велики поборник Православља, морално чист и изузетно ревносан, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве
Обичаји
Према народном обичају, жене би на дан Светог Василија требало да припреме василицу. Василице могу бити слане или слатке. Слатке василице се припремају од киселог или лиснатог теста, а преливају се медом. Слане василице су и други назив за проју, с тим што се украшава на специјалан начин.
У Војводини је постојао обичај, који се у неким местима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања Сунчеве светлости и топлоте. Из истих разлога су у Херцеговини остатке бадњака од Божића спаљивали на Мали Божић.
Нову годину ваља дочекати будан, па су у овом бдењу многе девојке гатале да ли ће се те године и за кога удати. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће – знак је да ће у том правцу отићи, тј. удати се.
На Мали Божић 14. јануара (Свети Василије) поново се уноси бадњак, опет долази положајник, а на трпези је глава божићне печенице која се чува до тог дана.
(Новости магазин)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".