Да ли сте знали да сте у генетском смислу у сродству са сваком особом на планети? Иако нам нација, језик и боја коже често дају утисак великих разлика, модерна наука све више потврђује једноставну истину: сви ми потичемо из једне велике људске породице.
Фото: Shutterstock, Профимедиа
Према великој студији објављеној у научном часопису Nature (Ralph & Coop, 2013), истраживачи Универзитета у Калифорнији су моделирали како се људске лозе преклапају. Резултат? Сви данашњи становници Земље деле најмање једног заједничког претка који је живео пре свега 2.000 до 4.000 година. Истраживачи ово називају Identical Ancestors Point, односно тачка када сви данашњи људи имају исте претке.
Сличне резултате донео је и пројекат са Универзитета Оксфорд, који је 2022. објавио највеће "породично стабло човечанства", обухватајући преко 3.600 генетских секвенци из 215 популација широм света (Science, Wohns et al., 2022). Студија је мапирала преко 27 милиона заједничких предака, што омогућава праћење како смо сви повезани у глобалној мрежи.
Фото: Профимедиа
Још раније, чувена хипотеза „Out of Africa“, потврђена кроз митохондријалну ДНК и Y-хромозомске анализе, показала је да сви модерни људи воде порекло од једне популације која је пре око 70.000 година напустила источну Африку. Две фигуре – "митохондријална Ева" и "Y-хромозомски Адам" – представљају најскорије заједничке претке по мајчиној и очевој линији. Оне нису били први људи, већ најближи заједнички преци чије су ДНК линије преживеле до данас.
И што је најупечатљивије – свака особа на Земљи дели 99,9% своје ДНК са било којом другом особом. Ову чињеницу је потврдио и пројекат Human Genome Project, завршен 2003. године, а касније потврђен и у истраживањима попут оних објављених у Cell (2020), где је анализирано преко 3.200 целих генома.
Прочитајте још
ЖИВОТНА ПОРУКА
Генетика нас не само повезује на научном нивоу – већ и подсећа на дубљу истину: људи нису тако различити као што изгледа. Без обзира на то где сте рођени или који језик говорите, негде дубоко у вама носите део истих предака као и свако друго људско биће.
У времену подела, ово је подсетник да је наша заједничка судбина важнија од онога што нас споља разликује. Наука данас више него икада показује: сви смо заиста – род.
