Мирна је испричала какву је битку водила са имплатима и како је све изгледало:
- Естетска хирургија је смишљена да се нешто поправи у случају да нешто не ваља. Ишла под нож јер сам своје дете дојила годину и по дана, отишла сам са родитеља на ВМА, имала сам 21 годину. Тело је почело да ми одбацује импланте, када сам се растала са дечком из Швајцарске отишла сам на клинику, нећу да именујем коју, отишла сам код једног доктора али он није био ту и није могао да ме прими, примио ме је један лекар који важи за најбољег на тој клиници. Уплатила сам реконструкцију импланата и остала сам у болници, пробудила сам се потпуно непокретна, нисам могла да померим ни мали прст. Сатима сам молима да ми донесу воду, нико ме није чуо, на крају је човек који је био са мном у шок соби онако оперисан донео воду. Следеће чега се сећам, сестре су ме пресвлачиле и једна је само рекла јаој, нисам схватила у том тренутку о чему се ради, сутра када сам дошла себи видела сам да нешто није у реду - рекла је Мирна Кошанин на почеку и наставила.
- Доктор је извадио тројке, а уградио петице испод мишића, када је све то прошло, питала сам доктора који ми је касније спашавао живот у чему је био проблем, он ми је објаснио да када се једном ураде импланти, сваки следећи пут то мора да се уради на истом месту јер имплант око себе има опну и то срасте када га извадиш, ткиво остаје, ти мораш да вратиш на исто место. Не можеш испод мишића јер кожа не може да налегне, он је гурао што већи имплант да то налегне на своје али није легло. Тетка ме је извадила са клинике, обећали су да ће ми поклонити нову операцију - рекла је она, и додала:
- Код тетке ми је позлило, примили су ме зелену, тата ме је у савијеном положају одвезао, 10 пута су ме испричали да би ме исправили, једва сам живу главу извукла, добила сам такву инфекцију, нико није хтео да скида конце јер није хтео да поправља нешто што није урадио. Мени су почеле да отказују руке и ноге, после 3 месеца су ме возили за Београд, да скинем конце, три месеца сам носила дренове, то је нон стоп цурило. Тата и брат су били са мном, скинули су ми конци, први пут се срећем са тим доктором и он се ту зеза, каже ми где си ти мала шта си дигла фрку, није коментарисао сопствени рад. Ми смо после тога отишли код сестре на Дорћол да попијемо кафу, тата ми каже шта је то. Мени су ране зинуле обе, почела је да лије крв, вратили су ме брзински назад - рекла је певачица за домаће медије.
Прочитајте још
- Ушивали су ме на живо, драла сам се као магарац, цела болница ме је чула. Након тога сам имала још 4 операције. Отишла сам у Сарајево код једног доктора који је председник свих пластичних хирурга у Европи ако сам добро разумела, он ми је рекао да зна шта сам прошла, али он да скупи 5 врсти хирурга неће моћи да реши мој проблем. Замисли тај осећај који сам тада имала, та агонија је трајала годинама, док тај имплант није пукао, та агонија је трајала годинама док ме није оперисала докторка Биљана Ћертић која ме је спасила. Када сам се пробудила она је мене дочекала са кифлицама и са осмехом. Ја сам се са естраде повукла због тога, толико је ружних коментара писано: ‘Је ли ово она силикоњара?’, ‘Је ли ово она што се оперише сваки дан’,… Агоније је трајала од 2011. до 2018. године - закључила је она.
(Ало)
БОНУС ВИДЕО:
