На дан који је проглашен за рођендан Јосипа Броза Тита (25. мај) у Југославији се славио Дан младости. Током вишенедељне церемоније, целом Југославијом се носила Штафета младости.
Учесници су је носили у рукама и трчали с њом дуже целе државе, а она би се уручивала Титу.
Када данас, са ове временске дистанце, гледамо на догађаје који су претходили распаду Савезне федеративне републике Југославије, могу се пронаћи многе инсинуације и симболике у тадашњим дешавањима, а након смрти Јосипа Броза Тита, ова држава је такође убрзано почела да одумире...
Фото: Профимедиа
Сваког 25. маја сетимо се слета, штафете и Дана младости, али сетимо се и њеног неславног краја. Иако је Тито преминуо 1980. године, Штафета младости је наставила да иде из руке у руку милиона младих људи од Триглава до Ђевђелије, само под другачијим називом "И после Тита - Тито", уз заклетву Југословена да ће истрајати на његовом путу.
Прочитајте још
Скандали који су пратили припреме за Дан младости 1987. године и, испоставиће се, последњу Штафету младости и данас се с неверицом препричавају. Све је почело када се дизајнерски студио "Нови колективизам" из Љубљане пријавио на тадашњи савезни конкурс за идејно решење штафете и плаката Дана младости и - победио.
Њихов плакат био је копија нацистичког плаката Немца Рихарда Клајна, на којем аријевац држи заставу са кукастим крстом. Њега су заменили петокраком, а заставу југословенском тробојком и уклонили преостале симболе Трећег Рајха, а немачки орао замењен је голубицом. Према речима једног од уметника, Романа Урањека, генералима и другим представницима тадашњег једнопартијског режима се свидео њихов постер.
"Наш плакат за Дан младости је аутентични ретроавангардизам. То јесте цитат, али наши цитати никад нису у чистом облику. Нацикунст бисмо, рецимо, везивали са руском авангардом, или са соцреализмом - у сваком случају са нечим што је потпуно различито у приступу. На плакату за Дан младости смо везали Рихарда Клајна са елементима од Триглава до Плечника, све то комбиновали у складу са нашим језиком изражавања, и то је изазвало параноидну реакцију тоталитарне културе", испричао је Урањек и додао:
"Добро се сећам да је један генерал изјавио да му је драго да је на постеру мишићави младић, а не нека апстракција. Они су то заиста волели и с тим се идентификовали. Но, када је референца откривена, настали су проблеми".
А, проблеми су почели крајем фебруара 1987. када је читалац београдске "Политике", инжењер Никола Грујић новинама послао писмо у којем упозорава на сличност између Клајновог наци рада и плаката "Новог колективизма".
С друге стране, штафета је била урађена у облику купе, са осам прстенова, који су симболисали републике и покрајине. Требало је да стоји на држачу у којем се налазила видео-касета са поруком, држач је требало да се ослања на четири ногице, а читава композиција да стоји на постољу у облику СФРЈ. Не само да је била веома незгодна за ношење, већ је због те четири ногиће многе подсећала на хоклицу. Свима је невероватно како аутори нису завршили у затвору.
Времена је било све мање, а скандал све већих размера. Међутим, није било могуће наставити с том штафетом, па је поново ангажован словеначки студио, али овога пута "Маркетинг дело". Занимљиво је и то да због провокативног плаката није одговарао нико од дизајнерске екипе, а фамозни читалац "Политике" Никола Грујић се никада више није огласио у јавности.
Фото: Јутјуб принтскрин/ Prostorni Aktivista
Нови плакат, са звездом петокраком и зеленим листом, био је под великом лупом јавности, па је и на њему запажена провокација. Примедбе су биле различите: да је петокрака сувише са стране, да је мања од листа, да боја листа подсећа на домобранско зелену, да је лист намерно окренут надоле, да личи на плакат "Словенија, моја дежела"...
Ни нова штафета Владимира Пездирца није била поштеђена критике. Била је од пластике, што је био преседан, јер су дотадашње прављене углавном од племенитих материјала. Узалуд су уметници покушавали да објасне да пластика симболише футуризам. Тек је "на нож" дочекано што на врху штафете стоји осам црвених тачкица. Једни су то тумачили као претња да ће југословенским републикама и покрајинама потећи крв, други коментарисали да пластична штафета са црвеним "капљицама" личи на обичну епрувету. Можда најближи истини су били они који су због тога што је у њој била уграђена светлећа диода и спорне тачкице сијале, поредили штафету са играчком.
Фото: Јутјуб принтскрин/ Prostorni Aktivista
Али, време је било на измаку а тензије толике да је полако све почело да губи смисао. Штафета је кренула са Триглава након што су десеторо алпиниста 21. марта, по невремену, једва развили државну тробојку.
Неславан почетак није могао да има ништа бољи крај. Врхунац манифестације, слет на стадиону ЈНА у Београду носио је назив "Упалите светло" и извело га је 5.500 учесника. Било је и проблема са сценаријем јер је, између осталог, песма Ђорђа Балашевића "Стари оркестар", асоцирала на прозивку на рачун колективног председништва СФРЈ.
Последњи носилац штафете била је Рајмонда Брошај, ученица петог разреда Основне школе "Вук Караџић" из Гњилана. Рајмонда је предала штафету председнику Председништва Савезне социјалистичке омладине Југославије Хашиму Реџепију и пре тога поручила "Титовим путем, заједно можемо све".
Фото: Јутјуб принтскрин/ ZANIMLJIVOSTI
Заиграло се и последње Козарачко коло. Штафета је стигла и на рок концерт у халу Пионир поздрављена громким аплаузом и музиком група Леб и сол, Џакарта, Зана, Валентино…
Цео случај је бацио велику сенку не толико због "нацистичког" плаката, колико због реакције која је својом ригидношћу уништила сваки кредибилитет Дана младости. Следеће, 1988. године, штафета је укинута. На стадиону ЈНА је тада одржан још један слет, да би годину дана касније СКОЈ као организатор сасвим угасио ову традиционалну манифестацију.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
