Милош Теодосић (38) и званично је завршио своју дугу и успешну кошаркашку каријеру. То је било то, мађионичара из Ваљева више нећемо гледати на кошаркашком паркету како увесељава навијаче својим невероватним потезима и прави шоу на терену. Тим поводом послао је дуго и емотивно писмо јавности.
Фото: АТА имагес
Писмо једног од најбољих српских плејмејкера свих времена преносимо у целости:
"Драги пријатељи, поштовани љубитељи и познаваоци кошарке,
Пре свега хвала вам на 30 година заједничке борбе, уживања, радости и туге. Дошао је тренутак да се опростим од једне фазе своје љубави према магичној игри под обручима. Иза мене, иза нас, је много жеље, борбе, одрицања. Освојених трофеја, али и изгубљених финала. Све је то кошарка и све је то живот. И ја не бих ништа од тога мењао, баш све бих - опет исто!
Хвала мојим Ваљевцима, мојој Србији. И свим тренерима уз које сам имао прилике да учим кошарку. Нисам је (још) научио до краја. Размењиваћемо знање и искуство још дуго она и ја. До краја живота. Не бих посебно истицао појединце, одлучујуће минуте, најважније утакмице... Јер, сваки од тих 'детаља' (тренери, саиграчи) били су важни за моју каријеру.
Прочитајте још
Највећа захвалност иде мојој породици. И највећи понос је код њих. У последње време, схватио сам да је највеће богатство моје играчке каријере – имаћу шта да показујем деци! Само да још мало порасту... Пред њима ћу бити и јесам – најиспуњенији.
Не бих да правим личну грешку на крају, па иде једна групна порука:
'Неизмерно ХВАЛА сваком, али дословце, сваком саиграчу. Сви сте ви од мене правили бољег кошаркаша. Памтим то'.
Сви ми играмо за навијаче и због њих. Зато, хвала и њима, искрено и од срца. Пријали су аплаузи и подршка. Критике мотивисале, звиждуци јачали. Без обзира на клупску припадност, навијач увек захтева поштовање нас због којих су дошли у дворану. Током каријере нисам много читао коментаре нити обраћао пажњу на друштвене мреже, али сам јако добро осећао сваки уздах у хали. И сваки мук. Одатле долази инспирација, због тога тераш себе да будеш бољи. И сад, да не одступим много од себе, а познато је да емоције нисам много отварао за јавност, ову ипак желим и морам да поделим: жеља ми је да се зна како сам каријеру завршио у клубу који у мом срцу има – доминантно место.
О љубави према Србији, игрању за њен грб и под вољеном тробојком, рекао сам све на паркету. Речима је немогуће описати тај јединствени, дивни осећај који још тиња у мени. Моја отаџбина ће за мене заувек остати најважнија и највољенија.
Још једном хвала кошарко, видимо се и надаље, само без патика, дреса и шортса", поручио је Теодосић.
