Месеци пролазе, а одговора на писмо које је професор српског језик Веселин Матовић упутио министаркама културе и просвете Тамари Вујовић и Анђели Јакшић Стојановић - нема! Тако је питање имена српског језика и даље отворено у Црној Гори, док су ђаци и студенти остали таоци наставних програма и уџбеника.
- Не верујем да ће ми одговорити на бројна питања која сам им поставио. Право да вам каже како време пролази све сам више уверења да одговор неће никада стићи, каже за "Новости" Матовић који је један од 27 професора који су 2004.године стали у одбрану имена српског језика.
Матовић: "Није далеко време када ће име српског језика нестати и из памћења будућих генерација"
Свих ових година он указује да због накарадног назива главног наставног предмета, име српског језика напрасно нестаје из речника школске омладине.
Фото: В. Кадић
- Година за годином, генерација за генерацијом - није далеко време када ће име српског језика нестати не само из вокабулара него и из памћења будућих генерација - наводи се у писму професора Матовића.
При одлучивању о језику и његовом звању, наставља професор, глас било ког за то нестручног посланика постаје важнији од гласа било ког стручњака, лингвисте, академика или мишљења целих научних институција, универзитета и академија наука.
Црногорски први, сви остали...
Доношењем Устава 2007.године црногорски језик је промовисан као "службени језик", односно као "државни", а сви остали -српски, хрватски, босански и албански то нису. У чему је разлика између "службеног" језика и онога у "службеној употреби" и зашто је први "државни", а други то није, никада нико није утврдио. Како каже професор Милош Ковачевић: По томе је "црногорски" вероватно једини од свих у уставу записаних језика у свету "службени језик", али не и "језик у службеној употреби".
Слично је и са ћирилицом. Професор и за тај проблем има став који је сопштио у вредној књизи "Ћирилица и латиногорица" износећи на видело све оно што је потирало ово писмо у минулим деценијама и годинама. Нажалост, тај проблем је актуелан и данас, иако у нешто мањој мери.
Фото: З. Јовановић
"Овде је писмо, као нигде у свету, постало и политичка, и идеолошка детерминанта"
- Везујући у пракси латиницу с црногорским језиком, а ћирилицу за српски, утеривачи новог црногорског идентитета принудили су Србе и говорнике српског језик да се готово у потпуности окрену ћирилици. Нећете више наћи ниједног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета, а да своје дело штампа латиницом, као што нема ни оних с другачијом језичком легитимцијом, који за тај посао користе ћирилицу, каже Матовић.
Професор појашњава да, ако, рецимо, тражите у Црној Гори да вам лична карта буде написана на српском језику, то значи да ће вам, по Закону о личним исправама, име и презиме бити уписани ћирилицом, а сви остали подаци латиницом, што би требало да значи "црногорском као службеном" или "државном".
Умрли
ИАКО су обвести о смрти писани искључиво на латиници, у новије време и то је промењено. Национални Црногорци, присталице бившег режима то чине на латиници. Поједини су чак "протерали" крст са умрлице постављајући на њему државни грб! Срби су једино остали доследни -крсту и ћирилици.
- Нећете више наћи ниједног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета а да своје дело штампа латиницом, као што, опет, нема ни оних с друкчијом језичком легитимацијом који за тај посао користе ћирилицу. Тако је овде писмо, као нигде у свету, постало и национална, и језичка, и политичка, и идеолошка, па и естетска детерминанта, закључује Матовић.
Велиша Кадић
Фото: Промо
