КОМЕ СМЕТА ЋИРИЛИЦА У ЦГ? Удари утеривача новог идентитета

Месеци пролазе, а одговора на писмо које је професор српског језик Веселин Матовић упутио министаркама културе и просвете Тамари Вујовић и Анђели Јакшић Стојановић - нема! Тако је питање имена српског језика и даље отворено у Црној Гори, док су ђаци и студенти остали таоци наставних програма и уџбеника.- Не верујем да ће ми одговорити на бројна питања која сам им поставио. Право да вам каже како време пролази све сам више уверења да одговор неће никада стићи, каже за &quot;Новости&quot; Матовић који је један од 27 професора који су 2004.године стали у одбрану имена српског језика.Матовић: &quot;Није далеко време када ће име српског језика нестати и из памћења будућих генерација&quot;Свих ових година он указује да због накарадног назива главног наставног предмета, име српског језика напрасно нестаје из речника школске омладине.Фото: В. Кадић- Година за годином, генерација за генерацијом - није далеко време када ће име српског језика нестати не само из вокабулара него и из памћења будућих генерација - наводи се у писму професора Матовића.При одлучивању о језику и његовом звању, наставља професор, глас било ког за то нестручног посланика постаје важнији од гласа било ког стручњака, лингвисте, академика или мишљења целих научних институција, универзитета и академија наука.Црногорски први, сви остали...Доношењем Устава 2007.године црногорски језик је промовисан као &quot;службени језик&quot;, односно као &quot;државни&quot;, а сви остали -српски, хрватски, босански и албански то нису. У чему је разлика између &quot;службеног&quot; језика и онога у &quot;службеној употреби&quot; и зашто је први &quot;државни&quot;, а други то није, никада нико није утврдио. Како каже професор Милош Ковачевић: По томе је &quot;црногорски&quot; вероватно једини од свих у уставу записаних језика у свету &quot;службени језик&quot;, али не и &quot;језик у службеној употреби&quot;.Слично је и са ћирилицом. Професор и за тај проблем има став који је сопштио у вредној књизи &quot;Ћирилица и латиногорица&quot; износећи на видело све оно што је потирало ово писмо у минулим деценијама и годинама. Нажалост, тај проблем је актуелан и данас, иако у нешто мањој мери.Фото: З. Јовановић&quot;Овде је писмо, као нигде у свету, постало и политичка, и идеолошка детерминанта&quot;- Везујући у пракси латиницу с црногорским језиком, а ћирилицу за српски, утеривачи новог црногорског идентитета принудили су Србе и говорнике српског језик да се готово у потпуности окрену ћирилици. Нећете више наћи ниједног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета, а да своје дело штампа латиницом, као што нема ни оних с другачијом језичком легитимцијом, који за тај посао користе ћирилицу, каже Матовић.Професор појашњава да, ако, рецимо, тражите у Црној Гори да вам лична карта буде написана на српском језику, то значи да ће вам, по Закону о личним исправама, име и презиме бити уписани ћирилицом, а сви остали подаци латиницом, што би требало да значи &quot;црногорском као службеном&quot; или &quot;државном&quot;.УмрлиИАКО су обвести о смрти писани искључиво на латиници, у новије време и то је промењено. Национални Црногорци, присталице бившег режима то чине на латиници. Поједини су чак &quot;протерали&quot; крст са умрлице постављајући на њему државни грб! Срби су једино остали доследни -крсту и ћирилици.- Нећете више наћи ниједног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета а да своје дело штампа латиницом, као што, опет, нема ни оних с друкчијом језичком легитимацијом који за тај посао користе ћирилицу. Тако је овде писмо, као нигде у свету, постало и национална, и језичка, и политичка, и идеолошка, па и естетска детерминанта, закључује Матовић.Велиша КадићФото: Промо

КОМЕ СМЕТА ЋИРИЛИЦА У ЦГ? Удари утеривача новог идентитета

Ваш коментар

Нема коментара