Гаврило Принцип осуђен је за убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије у Сарајеву на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој. Непосредно пре тога, уочи самог читања пресуде, написао је писмо.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Сарајевски атентат на Видовдан 28. јуна 1914. послужио је Аустроугарској монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји, који је дуго био припреман. Аустроугарска је 1878. окупирала, а 1908. противправно анектирала Босну и Херцеговину, видећи Балканско полуострво као једини простор за освајање и ширење територије и тиме директно ударила на тежњу Срба и других јужнословенских народа да се ослободе стране окупације. Турска тиранија замењена је аустроугаском.
Пред аустроугарски суд у Сарајеву 12. октобра изведено је 25 углавном младих људи по оптужбом за убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије.
Пресуда је изречена 28. октобра 1914. године када је Европа већ била у рату. Чињеница да је Принцип био малолетан, спасила га је од смртне казне. Осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Непосредно пре тога, уочи самог читања пресуде, видовдански херој Гаврило Принцип написао је своје последње писмо и упутио га родитељима. Забележено је да је настало 25. октобра 1914.
"Драги Родитељи,
Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио. Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав - то ми је потпуно ради мене, свеједно - но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.
- Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.
Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао - опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.
Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам. Много Вас воли и поштује Ваш син,
Гаврило"
Фото: Профимедиа
Аутентичност писма никада није у потпуности доказана. Оно је објављено само једном и то у сарајевској "Вечерњој пошти".
Гаврило Принцип умро је у затвору од туберкулозе костију 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог светског рата.
Измучен затвором и болешћу у комбинацији са батинама и константним мучењем, у последњим данима, сада већ историјска личност епских размера – Гаврило Принцип, човек који је устао против тираније моћних, је на зиду изнад неколико дасака које су му служиле као кревет крвљу записао још једну строфу песме свог живота:
"Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашећи господу".
(Курир)