Gavrilo Princip osuđen je za ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije u Sarajevu na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj. Neposredno pre toga, uoči samog čitanja presude, napisao je pismo.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Sarajevski atentat na Vidovdan 28. juna 1914. poslužio je Austrougarskoj monarhiji da ultimatumom Srbiji započne jedan od najkrvavijih ratova u svetskoj istoriji, koji je dugo bio pripreman. Austrougarska je 1878. okupirala, a 1908. protivpravno anektirala Bosnu i Hercegovinu, videći Balkansko poluostrvo kao jedini prostor za osvajanje i širenje teritorije i time direktno udarila na težnju Srba i drugih južnoslovenskih naroda da se oslobode strane okupacije. Turska tiranija zamenjena je austrougaskom.
Pred austrougarski sud u Sarajevu 12. oktobra izvedeno je 25 uglavnom mladih ljudi po optužbom za ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije.
Presuda je izrečena 28. oktobra 1914. godine kada je Evropa već bila u ratu. Činjenica da je Princip bio maloletan, spasila ga je od smrtne kazne. Osuđen je na 20 godina robije i poslat u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Neposredno pre toga, uoči samog čitanja presude, vidovdanski heroj Gavrilo Princip napisao je svoje poslednje pismo i uputio ga roditeljima. Zabeleženo je da je nastalo 25. oktobra 1914.
"Dragi Roditelji,
Prije svega Vas molim da mi oprostite na velikoj nesreći i žalosti, koju sam Vama nanio. Ja sam inače zdrav, no to ne znači ništa, da li sam bolestan ili mrtav - to mi je potpuno radi mene, svejedno - no meni je jedino žao Vas i cijeloga naroda, zbog nesreće koja ga je snašla. Meni i mojim nesrećnim drugovima već je rasprava svršena, a u četvrtak će nam se proglasiti osuda.
- Kakva će biti ne znam, ali bih najvolio da me na smrt osude.
Ne mogu Vam pisati o svojim duševnim mukama, no to Vam i ne treba znati. Kako sam rekao - oprostite mi i pomirite se sa tim da mene više nema, a ja Vas volim i ljubim iznad svega srca i duše. Gledajte na svaki način da Nikicu školujete.
Više ništa, nego bezbroj poljubaca Vama i svima koje poznam. Mnogo Vas voli i poštuje Vaš sin,
Gavrilo"
Foto: Profimedia
Autentičnost pisma nikada nije u potpunosti dokazana. Ono je objavljeno samo jednom i to u sarajevskoj "Večernjoj pošti".
Gavrilo Princip umro je u zatvoru od tuberkuloze kostiju 28. aprila 1918. godine, malo pred kraj Prvog svetskog rata.
Izmučen zatvorom i bolešću u kombinaciji sa batinama i konstantnim mučenjem, u poslednjim danima, sada već istorijska ličnost epskih razmera – Gavrilo Princip, čovek koji je ustao protiv tiranije moćnih, je na zidu iznad nekoliko dasaka koje su mu služile kao krevet krvlju zapisao još jednu strofu pesme svog života:
"Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu".
(Kurir)
BONUS VIDEO:
