Миодраг Јеремић, отац водитељке Јоване Јеремић преминуо је пре два дана, а јуче је сахрањен.

Како је водитељка написала на друштвеним мрежама, она је одмах после своје емисије отишла на очеву сахрану, а тамо је одржала и емотивни говор чији је снимак објавила на Инстаграму.

- Мој отац Миодраг, све му име говори, био је и мио и драг. Причу о њему бих почела овако: мој отац Миодраг је био најбољи отац на свету. Дао нам је све, ни о чему нисмо бринули, али он јесте о свему. Увек ми је говорио "немој никад да будеш газда Јована". Ја сам дежурни мученик за све и увек главни кривац за све. Али роде се велики мушкарци, "алфа" мушкарци. Он је био један од њих. Памтићу свог оца по начину како ме је чешљао када оперем косу. Ми смо имали наш ритуал. Ставио би ме на столицу испред телевизора и чешљао ме док ми суши косу. Увек ћу га памтити по начину како сам спавала поред њега - у његовој мишки, на рамену. Ушушкана од свих проблема и заштићена, емотивно сигурна. По томе мерим и мерићу сав мушки род. 

Фото: Инстаграм принтскрин/jeremicjovana

 

 

- Али, мој отац није био само најбољи отац, он је био и најбољи муж. Гледао је моју мајку као мало воде на длану. Био је њен громобран и заштитник. Највише што мушкарац може да учини за једну жену, тачније за своју децу је да воли њихову мајку. Моју мајку је мој отац волео више од свих нас. Она му је била прва и испред свих. Њен осмех је био његов акумулатор. Мој отац ме је научио да се брак склапа искључиво из љубави. Љубав и поштовање је основ заједнице. Све проблеме су Миодраг и Олга пролазили заједно. Никада је није напустио, никада је није препустио случају и увек је био уз њу. Мој отац, газда, кафанџија, угоститељ, био је алфа у свему. Првенствено у глави. Остао је алфа и у болести, са највећим достојанством је водио ту битку. Није желео никога да оптерећује. Последњи пут када ме је видео рекао ми је: "Ћерко, нећу такву да те видим! Шта твој отац може да учини за тебе?" И болестан је био спреман да ми да све. А шта да ми да када смо од њега сви ми добили цео његов живот. Дао нам је душу, то је оно по чему се људи распознају. Са душом човек може да се роди, а он је имао опасну душу. Веселу, интелигентну, луцидну, породичну, забавну, озбиљну, радну и надасве слободну и храбру - додала је Јована и наставила:

- Ја не верујем у смрт, верујем у то да се душе селе на неко друго место и да енергија мења облик, да прелази из једног облика у други. Оче, путуј и не брини. Путуј слободно и часно како си живео, као велики газда, одговоран отац и пожртвован муж. Бог ти је у животу све дао, а на првом месту оче био си привилегован да сретнеш жену којој си био све на свету. И ти то јако добро знаш! Твоју вечну љубав, моју мајку Олгу. Биће све као што сам ти обећала. Ти знаш да ја увек држим реч. Бићеш поносан на све оно што долази. Волим те,  волимо те и волећемо те заувек. Ја лично ћу те тражити цео живот у свом партнеру и док те не нађем, моја душа неће наћи мира. Путуј сада, сви те волимо наш вољени оче. Последњи поздрав од свих нас - завршила је Јеремићева.