Бацање грумена земље на сандук током православне сахране има дубоко значење укорењено у верским обредима и традицији. Симболично, први грумен земље на сандук баца свештеник који је држао опело, потом чланови најуже породице, а онда и фамилија, пријатељи и сви остали који су дошли на сахрану. Овај чин има више значења, а етнолог Снежана Ашанин објашњава свако од њих.
Грумен земље који бацамо на сандук после сахране може се најпре посматрати као веза живих са покојним прецима.
- Према Библији, човек је створен од праха и у прах ће се вратити. Бацање земље на сандук симболизује повратак тела земљи из које је дошло. Ово је подсећање на смртност, али и на циклус који чине живот и смрт. Кад свештеник заврши опело и бацимо грумен земље на сандук покојника чим он буде спуштен у гроб, то заправо симболизује затварање циклуса живота на земљи, завршетак земаљског пута покојника и његов прелазак у вечни живот у ком ћемо се сви срести - каже етнолог Ашанин.
Фото: Shutterstock
Бацање земље је често начин да се изрази последње поштовање према покојнику. Овај чин прати изговарање молитве или реченица као што су: "Нека ти је лака црна земља" или "Бог да ти душу прости".
Прочитајте још
- Изговарање кратке молитве у тренутку бацања грумена земље на сандук је наставак молитве за опроштај грехова покојника који чека други Христов долазак и васкрснуће - наводи етнолог Ашанин.
Најзад, овај чин има још једну димензију - подсећање свим верницима да ће и они постати земља, односно да ће се вратити у земљу из које су створени. Он је, наводи етонолог Снежана Ашанин, део ритуала опроштаја од вољеног покојника и подсетник на снажне везе са нашим упокојеним прецима.
БОНУС ВИДЕО:
