Ово у разговору за "Новости" каже Радмило Маројевић, професор Филолошког факултета Катедре за славистику, Универзитета у Београду, по многима највећи живи српски лингвиста и водећи савремени његошолог, члан Међународне словенске академије наука и уметноси са седиштем у Москви.
На питање - ако ћирилица није писмо Црне Горе значи ли то да Црна Гора никада није била писмена, одговара:
Фото: Тошо Борковић
- И кад се српски издвојио у посебан словенски језик/народ, и док је био део дијалекатски разуђеног али јединственог словенског језик/народа - коришћено је словенско писмо, најпре глагољица а онда ћирилица (примарно се говорило ћириљица или ћириловица). Наравно, имамо у виду период од почетка богослужења на словенском језику и писму, од панонске мисије Ћирила и Методија на позив српског кнеза Растислава у Великој Моравској (са седиштем у (сремској) Дмитровици. У средњем веку у Боки Которској, Дубровнику и Српској Далмацији и Срби католици су користили само ћирилицу, док су Хрвати (чакавци) дуго чували глагољицу. Оба словенска писма репресивним методима Ватикана замењена су латиницом. У слободној Црној Гори матерњи језик њених становника именовао се својим етничким именом (српски) а писао се ћириличким писмом.
Везујући у пракси латиницу за "црногорски", а ћирилицу за српски језик, утеривачи новог црногорског идентитета принудили су Србе и говорнике српског језика да се скоро у потпуности окрену ћирилици. Нема аутора који се држи српског језичког идентитета а да своје дело штампа латинициом, и обратно. О чему се ради?
Фото: В. Кадић
- И то је део пројекта. А пројекат се спроводи и елементима културне издаје: има их који лију крокодилске сузе што се у свим правописима српског језика, који се објављују ћирилицом, наводи списак слова српске абецеде, и што је то доследно чинио и Вук. Вук је то чинио како би олакшао онима који се служе латиницом да усвоје ћириличко писмо. Стефан Митров Љубиша је приредио (и прокоментарисао) прво латиничко издање Горског вијенца, свакако зато да би то врхунско дело српске националне културе могли да читају Срби католици, који тада нису знали да читају и пишу ћирилицом.
Проблем именовања језика у каталогизацији библиотечке грађе настављен је и после пада бившег ДПС режима. У Националној библиотеци Црне Горе "Ђурађ Црнојевић" културни ствараоци који се изјашњавају да пишу српским језиком уписују се под одредницом "црногорски језик" и "црногорска ћирилица". Као такве ауторе КОНОР база препознаје Њеоша, краља Николу и неке од савремених српских књижевника у Црној Гори.
"Идеју о црногорском језику први се усудио да протури експонент дубинске државе Владимир Бакарић"
- Програме који то омогућавају треба укинути као елементе бруталног преименовања етноса и његове културе и заменити одредницама "српски језик", "српска ћирилица", "српска латиница", и упутити изричит захтев библиотекарским и библиографским институцијама српским и међународним да то одмах исправе. Треба истаћи појаву неких лажних покрета за заштиту ћирилице који настоје да српску латиницу прогласе хрватском и гајевицом, што су ноторне неистине чији је циљ да се Срби одрекну латиничког културног наслеђа. Ту важи правило "чији језик онога и писмо" (српски је језик, па је онда и српско писмо).
ПОД ЛУПОМ ПОЕТСКА КОМПОЗИЦИЈА ЊЕГОШЕВА
У најновијем броју часописа Института за српску културу из Никшића "Српска баштина", професор Радмило Маројевић се бави лексемама, фразама и семантемама у поетској композицији Његошевој.
- У овом раду разматрају се појмови и семантичке вредности (семантеме) лексема зрака, луча, искра и зубља као одблесци космичке ватре и космичке светлости у поезији Његошевој. Те четири лексеме и лексичке јединице које су с њима у творбеносемантичкој вези чине компоненте укупне поетске композиције Његошевог песништва, а истовремено служе и као "алатке" за опис сложених односа у макрокосмосу који уређује Свевишњи и микрокосмосу људске душе коју оличава Песник. Корпус за анализу чине три спева (Луча микрокозна, Горски вијенац и Шћепан Мали), три песме које те спевове у нашим издањима прате као прилози (Спровод праху С.Милутиновића, "Нек се овај вијек горди..." и Поздрав србском роду на Ново љето), поетски текстови из "Биљежнице" и романса Ноћ скупља вијека, написао је између осталог професор Маројевић.
Неко је у шали рекао да се српски језик у Црној Гори зове "црногорски". Шта кажете на то?
- У свим периодима кад је Црна Гора била слободна, он се тако није звао. Ту идеју први се усудио да протури експонент дубинске државе Владимир Бакарић, али је тада нико није прихватао ако изузмемо неколика конвертита, из Загреба или везаних јаслама за Загреб. То је врло опасна шала, као и концепција о постојању више политичких језика којом се оправдава преименовање једног и јединственог лингвистичког језика. Је ли се енглески језик рашчланио на више политичких језика?
"Нема аутора који се држи српског језичког идентитета а да своје дело штампа латинициом"
Очекујете ли уставне промене по којима би српски језик коначно постао службени у Црној Гори, а не као до сада - "језик у службеној употреби"?
- Све док политички представници национално свесног дела српског народа у Црној Гори признају тзв. црногорски језик јер су "демократе", а окупатор је процедуру промене устава толико условио да је она скоро неостварива - неће се доћи до слободе, језика и писма што се тиче. Захтеви треба да буду адекватни - тражимо да се врати аутентично име језика којим говори 95 одсто становника Црне Горе (српски језик) и писмо које се користило у свим фазама ширења слободног имена Црне горе територијално и културно (српска ћирилица).
Велиша Кадић
Фото: Промо
