Ксенија Бујишић иако веома млада успела је до 30. године да се оствари на свим животним пољима, а за њу је најважније као и за сваку жену да је мајка Лоре и Данила.
ФОТО: АТА / Антонио Анхел
У мају ове године њена ћерка прославила је 6. рођендан, док је почетком марта мезимац одувао три свећице са торте. Две трудноће у две и по године, и потпуно два различита искуства. Толико различита да јој је у неколико наврата, живот висио о концу.
Данилов долазак на свет пратио је низ компликација, од ризичне трудноће, преко превременог порођаја и каснијих последица због којих је морала на операцију, али данас је све то иза њих.
Многе жене сусреле су се са сличним потешкоћама, па је Ксенија одлучила да јавно проговори о свему, како би им послала поруку да нису саме и да је сваки проблем могуће решити.
ФОТО: АТА / Антонио Анхел
- Све почиње од 16. недеље, до тада сам ја урадила све тестове које је требало, али постељица тада доживљава некакве промене и ту се отварају врата моје ноћне море. У понедељак сам била код гинеколога, контрола на којој ми каже да је све у најбољем реду, а само 5,6 дана од истог тог доктора добијам другачији тон и израз лица уз коментар да то што се дешава код мене је њима јако непознато.
Прочитајте још
Ако је то што они мисле да јесте, да је онда најбоље да се та трудноћа прекине. И то је више од шока за мене и породицу јер се све десило у неколико дана, одједном постаје најбоље по мој живот да прекинем ту трудноћу, то ми је чак и свекрва која је лекар саветовала.
Нисам уопште размишљала да ће моја Лора остати без маме иако је конзилијум приватне болнице где сам водила трудноћу изгласао да је најбоље да прекинем трудноћу, мада је тада било веома рано да знамо тачну дијагнозу, касније се испоставило да је то та "ацрета превиа централис".
Сви су ми саветовали прекид, чак и моја мама а ја сам јој само рекла "Престаните да ми нудите прекид, као да је ово нешто нежељено, да ли се ико запитао како ћу се ја психички осећати уколико ово сада прекинем? Одрасла сам у великој породици имам двојицу браће и једва сам чекала да Лора добије брата или сестру, да има пријатеља за цео живот".
Од те 16. недеље до порођаја је лежала код куће уз дозволу лекара да само једном недељно оде до посла како би изашла из куће, и своје ментално здравље одржавала у балансу. Данилов термин рођења био је половина априла, ипак, он је поприлично поранио да упозна овај свет.
- Живот ми се свео на одржавање такве неизвесне трудноће, услед болова и додатних компликација остајем у Народном фронту, то је почетак седмог месеца. Доктори који су ме тада видели дословно падају у несвест, јер сам ја све време одржавала и тако живела зарад веома, веома ризичне и опасне трудноће.
Када сам стигла у Фронт, професор је очекивао да ћу се породити кроз сат времена, али ја и даље имам став да ћу се породити у деветом месецу. Ипак, пристао је да идемо сат по сат, дан по дан, па докле стигнемо, мада сам веровала да ћу лежати до априла. Вероватно на крилима те моје жеље сам и призвала срећан крај.
Данилов рођендан, 3. март је њен други рођендан, порођај је био високо ризичан, али ипак је све било добро на крају. 52 дана провела је у болници са жељом да Дача што дуже буде у њеном стомаку.
Моји налази пред порођај су били крајње језиви, мој живот је био веома угрожен. Све је отишло до ђавола и више није могло да се чека. Професор је дошао до мене и рекао "Не вреди, ово морамо данас да завршавамо". Сада заиста схватам ту реченицу доктора "Прво мама, па беба", али после свих призора које сам тамо доживела, заиста разумем.
На порођај је отишла са реченицом да ако нешто крене по злу, да се лекари ипак фокусирају на Данила. Тада је прихватила да погледа истини у очи.
- Морала сам да потпишем да сам свесна свих ризика, ту ме је ухватила трема, страх и паника. На основу докторовог израза лица, схватила сам да је он јако забринут, и да је крајње време да почнем да мислим мало на себе јер ме код куће чека породица - испричала је водитељка.
Хелло
