Ренато Грбић, бивши ватерполиста и угоститељ из Панчева, постао је познат као "Анђео Дунава", јер је из реке спасао више од 30 људи који су покушали себи да одузму живот скоком с Панчевачког моста. Али његова прича почиње много раније – дубоко укорењена у породичној традицији и свакодневици живота уз реку.
Фото: Анђела Стевановић
Генерације породице Грбић бавиле су се риболовом. Ренато је одрастао на води, у чамцу, на Дунаву – где се научило да се вода поштује, да се у њу не улази без размишљања, и да се не окреће глава када некоме затреба помоћ.
Фото: Фејбук принтскрин/Renato Grbic
Његово прво спасавање догодило се пре више од 20 година, када је са братом од стрица ишао на пецање.
– Било је то када сам имао двадесет и нешто година. Враћали смо се с пецања и док смо прилазили Панчевачком мосту, нешто је пало у воду. Био је то младић мојих година. Након краћег убеђивања, успели смо да га увучемо у чамац – испричао је Ренато у емисији на РТС-у.
Како препознати да се неко дави?
Прочитајте још
Ренато, као неко ко је безброј пута био у тој ситуацији, зна следеће знаке:
- Не виче за помоћ – јер нема снаге.
- Маше рукама неконтролисано – покушава да остане на површини.
- Губи фокус и има стакласт поглед.
- Тело је усправно, без пливања – знак да је при крају снаге.
- Не покушава да се извуче, већ делује као да „стоји“ у води.
Шта урадити ако неко скаче или се дави?
- Не скачите ако нисте сигурни – без обзира на искуство, река не прашта.
- Користите чамац или баците плутајући предмет – даска, канап, гума, па и пластична флаша могу помоћи.
- Позовите помоћ – хитну, ватрогасце, полицију.
- Ако изводите особу – загрејте је, проверите дисање и пулс. Ако је без свести, почните реанимацију.
Ренато је све своје спасилачке акције извео из чамца – не зато што није знао да плива, већ зато што је знао колико је Дунав опасан, без обзира на искуство:
– Два пута сам и сам био близу да се удавим. Река учи понизности. Не постоји превише искуства када је Дунав у питању.
Тешка истина је да не желе сви да буду спасени
Иако је многима спасао живот, Ренато каже да већина људи никада није показала захвалност.
– Многи од њих нису желели да буду спасени. Не тражим захвалност. Само бих волео да могу да их видим касније, да попричамо. Само су се две девојке јавиле. Једна ме позвала на свадбу, добила је и дете. Друга је имала само 16 година кад је скочила, долазила је са мајком. И нико више – каже Ренато тихо.
Зашто то ради?
На питање зашто не одустаје, зашто скаче у воду кад сви други гледају у страну, Ренато одговара једноставно:
– Не можете гледати човека како се дави, а остати човек.
У свету где многи окрећу главу, Ренато Грбић гледа право у воду. И даље, сваког дана, ослушкује тишину Панчевачког моста, спреман да реагује.
Ако икада помислите да један човек не може променити свет – сетите се Рената, и реке која носи судбине који каже да "Дунав не прашта. Дунав узима".
(Стил)
