Метални прстен пречника приближно 2,5 метара и тежине око 500 килограма пао је 30. децембра 2024. године у село Мукуку на југу Кеније, а званичници верују да је у питању део свемирског возила за лансирање ракете.
Кенијска свемирска агенција (КСА) саопштила је тада да прелиминарне процене показују да је објекат прстен који раздваја лансирно возило од ракете, који је дизајниран да или изгори при поновном уласку у Земљину атмосферу или падне изнад ненасељених подручја.
КСА је навела да је, заједно са другим агенцијама и локалним властима обезбедила подручје и уклонила свемирски отпад, који се сада истражује, пренео је кенијски портал Кенијанс.
Фото: Профимедиа
КСА је појаснила да се ради о ''изолованом случају''.
Прочитајте још
- 'Желимо да уверимо јавност да објекат не представља непосредну претњу по безбедност. Наши стручњаци це анализирати објекат, користити постојеће оквире за идентификацију власника и обавештавати јавност о наредним корацима и исходима - саопштила је КСА.
Шта је показала анализа?
Након темељне анализе, научници су утврдили да је реч о прстену за раздвајање са лансирне ракете. Ти прстенови су посебно дизајнирани да се одвоје током успона ракете у свемир. Обично се такви делови:
- у потпуности спале приликом поновног уласка у Земљину атмосферу
- падну у ненасељене области попут океана
- остану у орбити као свемирски отпад годинама или деценијама
- или се на крају врате на Земљу кроз контролисани пад
КСА јесте описала инцидент као "изолован случај", али је признала да пад у насељену област представља кршење међународних протокола о безбедности у свемиру.
Иако су се појавиле спекулације да отпад потиче из различитих свемирских програма, КСА је изричито одбацила тврдње домаћих медија да предмет припада Индијској организацији за свемирска истраживања (ИСРО).
Опасности од свемирског отпада
Инцидент у Кенији наглашава све већи проблем свемирског отпада који угрожава како свемирске мисије тако и безбедност на Земљи.
Према подацима Америчке свемирске агенције (НАСА), више од 27.000 већих објеката тренутно кружи око наше планете, уз милионе мањих фрагмената који се не могу пратити, али представљају потенцијалну опасност.
Свемирски отпад путује екстремно великим брзинама, стварајући значајне ризике за:
- свемирске летелице и посаде,
- међународне станице,
- безбедност људи на тлу.
Прошле године је једна америчка породица је поднела тужбу након што је свемирски отпад са Међународне свемирске станице погодио њихов дом на Флориди, што потврђује да ово није само теоретска претња. Такозвани Кеслеров синдром, ланчана реакција судара у орбити која ствара још више отпада, представља озбиљну дугорочну претњу коришћењу свемира.
Која су могућа решења?
Након инцидента у Кенији, надлежни су покренули истрагу у складу с међународним законима о свемиру. Овај догађај је појачао позиве да се унапреде системи за праћење и управљање свемирским отпадом међу светским свемирским агенцијама и приватним аерокосмичким компанијама, пише портал "Парис 2018".
Тренутно се развијају разна иновативна решења за борбу против све озбиљније кризе свемирског отпада:
- специјализовани сателити за хватање и уклањање отпада
- пасивни системи за тзв. деорбитирање неактивних сателита односно процес планског спуштања сателита из његове орбите назад у Земљину атмосферу
- напредни материјали отпорни на сударе за будуће летелице
- међународна сарадња у управљању свемирским саобраћајем
- строжи прописи који захтевају стратегије збрињавања пре краја мисије
Упркос обећавајућим развојним пројектима, спровођење озбиљних решења суочава се са значајним техничким, финансијским и политичким изазовима. Недостатак јасног међународног договора о одговорности за историјски отпад додатно компликује проблем.
Будућност одрживог истраживања свемира
Инцидент са металним прстеном у Кенији служи као опипљив подсетник да свемир није бесконачно одлагалиште отпада. Док свемирска истраживања покрећу технолошки напредак и глобалне комуникације, она такође захтевају одговорно управљање како би се обезбедила одрживост.
Међународна заједница мора дати приоритет делотворним политикама за смањење свемирског отпада и развити практичне методе за уклањање постојећег отпада. Без одлучне акције, растући облак орбиталног отпада може угрозити будуће мисије и потенцијално довести у опасност људске животе на Земљи.
Како се број свемирских активности повећава уз све више држава и приватних компанија које лансирају мисије, хитност решавања орбиталног отпада пропорционално расте. Метални прстен који је пао на кенијско тло потврђује дугогодишње сумње о практичним опасностима свемирског отпада - претварајући теоретску претњу у документовану стварност коју више није могуће игнорисати.
БОНУС ВИДЕО
