Након смрти Боре Ђорђевића, рок легенде и фронтмена "Рибље чорбе", јавност се присећа његовог богатог и разноликог опуса.
Мало ко зна да је, поред рок хита који су обележили генерације, Бора био и аутор неколико народњачких песама које су постале велики хитови.
Он је својевремено открио да је те текстове често потписивао именом своје супруге, јер није желео да га повезују са народњачким жанром, што је касније и сам признао као грешку. Иза тог потеза крије се скромност, али и страх од реакције рок публике, којој је био бескомпромисно одан.
Фото: АТА имагес/Антонио Ахел
- У почетку нисам хтео да потписујем своје народњаке па сам схватио да је то илузорно. У то време, потписивао сам своју тадашњу жену, покојну, Драгану..., рекао је Бора.
Прочитајте још
- Касније сам схватио да ти текстови имају одређену вредност и да то нису скарабуџени текстови с брда с дола, тако да сада с поносом могу да изјавим да су моји текстови: ‘Воденичарева кћи’ коју пева Предраг Живковић Тозовац, ‘Прескочићу тарабу и јарак’ коју пева Шабан Шаулић, ‘Стани мало кафански свирачу’ за коју људи мисле да је народна песма, а није, то је мој текст. За Цецу сам написао песму ‘Шта још можеш да ми даш’. ‘Нек ме не забораве девојке са Мораве’, коју пева покојни Срећко Јововић је такође мој текст. Да, написао сам текст за Мирослава Илића, али он то никако да сними. Двоуми се, хоће - неће. Можда му није суђено, ето..., рекао је Бора Ђорђевић једном приликом у емисији "Свој на своме".
БОНУС ВИДЕО:
