У мору вести о слави, скандалима и опроштајним концертима, једна прича је дуго била позната само у кругу људи који су је доживели. Није имала везе са великим бинама, светлима рефлектора ни златним плочама. Имала је везе са људским достојанством – и са болесничким колицима. И њен главни јунак био је – Ози Озборн.
Фото: Профимедиа
Јуче је, у 76. години живота, овај музички гигант преминуо у кругу породице. Породица је саопштила да је Ози отишао „окружен љубављу“, само неколико недеља након што се опростио од публике спектакуларним концертом у родном Бирмингему. Али иза његовог лика са црном сенком око очију, који је грмео стихове песама попут Ирон Ман и Параноид, крило се нешто много дубље: искрени осећај за правду и емпатију.
Панчево га није упознало на бини – већ у тишини једне болничке собе
Година је била 2020. Свет се тресао под налетима пандемије. Болнице широм света бориле су се за дах – и дословно и симболично. У Општој болници у Панчеву, интерна одељења радила су без основних услова. Људи су преношени у ћебадима, без болесничких колица, без минимума достојанства.
Тада се догодило нешто невероватно.
Један апелу са Фејсбука, који је објавила панчевачка књижевница и активисткиња Гордана Влајић, стигао је до Лос Анђелеса. Предраг Радмановић, Панчевац који годинама живи у Америци, прочитао је причу под насловом „У Србији болесне очеве носе у ћебадима“. Био је потресен – и знао је коме треба да је пренесе.
Прочитајте још
Неколико дана касније, Шерон и Ози Озборн одлучују да реагују.
Фото: Профимедиа
Седам колица, један знак поштовања и много наде
Захваљујући донацији Озборнових, интерно одељење у Панчеву је добило седам болесничких колица – по једно за сваку интернистичку секцију. Био је то први пут да ова установа добије опрему директно из иностранства, без помоћи великих институција, већ из срца једног рокенрол пара.
Уз колица, стигла је и нада. И знак пажње. Породица Озборн је добила званичну захвалницу из Панчева – и сећање које не бледи.
- Неопходно је да сложно и мудро пролазимо кроз искушења и невоље. Најважније је помоћи здравствено угроженим суграђанима и на сваки начин унапређивати услове за рад у медицинским установама - рекла је тада Гордана Влајић.
Фото: Профимедиа
Принц таме – али човек светла
Иако је Ози Озборн током живота био познат по шокантним наступима, лудим исповестима и животу на ивици, ова прича га враћа његовом правом идентитету. Био је човек који је знао када је време да стане, да слуша и да помогне.
У аутобиографији је једном рекао:
- Никад нисам планирао да будем узор. Само сам желео да преживим оно што ми се дешава.
И јесте преживео – више него што је ико очекивао. Али је и живео тако да иза себе остави нешто више од песама. Оставио је пример.
У Панчеву се данас, међу лекарима и пацијентима, прича о томе како је један рокер из Енглеске, кога нико никада није упознао лично, помогао више него многи који су били надомак руке.
И зато – хвала ти, Ози. Био си принц таме. Али твој гест је био – чисто светло.
(Она.рс)