Пре него што је постао пустињак, Дејвид Глашин је живео животом врхунске високе класе у Сиднеју. Био је успешан бизнисмен, председник компаније која се бавила ископавањем злата у Папуи Новој Гвинеји и успешан трговац некретнинама. Његово богатство се у то време процењивало на око 28 милиона долара. Живео је у луксузној кући, кретао се у круговима елите, имао жену и децу, и уживао у свему што новац може да купи.
Велики крах: Преко ноћи без ичега
Све се променило у октобру 1987. године, током чувеног глобалног берзанског краха познатог као „Црни понедељак”. Индекс берзе је стрмоглаво пао, а са њим и читаво Дејвидово пословно царство. Преко ноћи, изгубио је већину свог богатства.
Финансијски слом повукао је са собом и приватан живот, брак му се распао под притиском дугова и стреса, банке су му одузеле имовину, а он је упао у дубоку животну кризу. Покушавао је неколико година да се врати у бизнис и покрене нове послове, али је убрзо схватио да је систем суров и да више не жели да буде део „трке пацова” (rat race).
Главни разлози за Дејвидов радикалан потез били су разочарање у модеран начин живота, потрага за миром и жеља за потпуним ресетом.
Након што је осетио и врхунац богатства и дно сиромаштва, Дејвид је схватио да га новац и стална јурњава за материјалним стварима заправо никада нису чинили истински срећним. Желео је да побегне од рачуна, пореза, банака и стреса модерног друштва.
Прочитајте још
Тражио је место где су једине бриге проналажење хране и воде, а не стање на банковном рачуну. Желео је једноставан, огољен живот у складу са природом.
Године 1993. упознао је једну девојку која му је испричала за мало, ненасељено острво на североистоку Аустралије. Отишао је тамо на кратак одмор и моментално се заљубио у то место. Године 1997. спаковао је један кофер са неколико комада одеће, три кошуље, паром кратких панталона, батеријском лампом, неколико књига и четкицом за зубе, и званично се преселио.
Живот на пустом острву
Дејвид се населио на Острву Обнове (Restoration Island), које се налази у близини полуострва Кејп Јорк на северу Квинсленда. Тамо је провео више од 25 година.
Живео је у импровизованој колиби на плажи коју је сам направио. Сам је хватао рибу, крабе, сакупљао кокосове орахе и узгајао сопствено поврће. Инсталирао је пар соларних панела како би имао струју за интернет (преко сателита) и мали фрижидер, што му је омогућавало да прати вести и повремено комуницира са спољним светом.
Највећи део времена једино друштво правио му је његов верни пас Квази, а након његове смрти други пас Зета. Повремено су га посећивали пролазници на јахтама, кајакаши или научници, које је увек радо угошћавао и нудио им домаће пиво које је сам правио.
Како би се нашалио са својом самоћом, али и због недостатка женског друштва, Дејвид је на плажи држао две пластичне лутке из бутика које је облачио и са којима је „разговарао”.
Крај острвске ере
Иако је желео да на острву остане до краја живота, природа и године су имале другачији план. Како је старио, здравље му је слабило, а живот у дивљини без медицинске неге постајао је све опаснији. Поред тога, аустралијске власти су годинама покушавале да га иселе јер је технички био „бесправни насељеник” на државном земљишту.
Коначно, 2022. године, у својој 79. години, Дејвид је из здравствених разлога морао да напусти своје рајско острво и врати се на копно како би био ближе лекарима и болницама. Након што је у јулу 2022. године због нарушеног здравља морао да напусти своје вољено Острво Обнове и пређе у болницу у Кернсу, последње две године живота провео је на копну, у цивилизацији од које је деценијама бежао. Ипак, његова жеља је била да му пепео буде просут на острву које му је пружило слободу, што је породица касније и испунила.
Дејвид Глашин је иза себе оставио књигу под називом „The Millionaire Castaway” (Милионер бродоломник), у којој је поручио модерном човеку да највећи луксуз није у новцу, већ у слободи и времену које имамо за себе.