Један од најпрепознатљивијих гласова југа Србије, Станиша Стошић, оставио је неизбрисив траг на музичкој сцени бивше Југославије. Родио 26. јула 1945. у Врбову, код Владичиног Хана, а његова каријера каријера започела је 1963, у Радио Београду, где је први пут запевао и касније остао верни сарадник деценијама.
Током каријере наступао је широм тадашње Југославије, али и у иностранству, стичући популарност и ван граница своје земље. Године 1966. остварио је значајан успех победивши на фестивалу "Златиборски нарцис" песмом "Стојанке, бела Врањанке".
Иако је многи сматрају изворном народном песмом, текст је заправо написао Драган Токовић. Мелодија потиче из Грчке и заснована је на песми "Мисирлоу" (у преводу "Мисирка" или "Египћанка"), која је касније прослављена и у светским оквирима, између осталог и захваљујући употреби у култном филму "Петпарачке приче" Квентина Тарантина.
Прочитајте још
Иначе, Станиша је, осим по анђеоском гласу, био познат и као велики заводник.
- Мењао је жене, понекад и по пет за ноћ. Баш је био велики швалер, можда највећи на естради - рекла је Лепа Лукић за Станишу у једном интервјуу.
Она се сада присетила једне од анегдота са певачем која је насмејала све присутне и признала да је Стошић волео да често мења девојке.
- Јесте! Све тамо долазе иза бине, ове што воле музичаре и у једном граду једна, у другом друга, а у трећем граду трећа. Кад оно, једна има краћу ногу. Ја му кажем: "Шта си нашао? Нема везе што има краћу ногу, свима то може да се деси, него ти је она девојка јуче коју сам видела баш лепа и лепша од ње" - признала је Лепа Лукић за "Гранд" и наставила:
- Шта си нашао код ње тако лепо? Има и краћу ногу, а и био си са њом". Кад каже он: "Знаш како је лепа ова друга нога". Једна је лепа, ова није важна.
Станиша је праву љубав пронашао касно, те се оженио у 43. години. По сопственим речима "супруга Љиљана и синови Стефан и Душан, су му уз пријатеље, били највећи иметак.".
Године 2007. Станиша је добио посебно доживотно признање Министарства културе Србије.
Умро је после дуге и тешке болести 7. априла 2008. године у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
