Док је Србија муку мучила са нападачима у репрезентацији, пре него што су се појавили Митровић, Влаховић, Јовић и бројни шпицеви којима располаже Драган Стојковић Пикси најбољи српски нападач играо је за Хрватску.
Био је део једног од култнијих финала Лиге шампиона у последње две деценије, а име му је Миладин. Ипак, сви га знају по надимку - Дадо Пршо. Високи и корпулентни шпиц који је био једна од маркантнијих фигура Монака који је 2004. дошао до финала Лиге шампиона и изгубио га од Порта, а у тој утакмици је ушао у 23. минуту да замени повређеног Лудовика Жилија.
Фото: ЕПА
Од рата побегао у чашу, због љубави заиграо фудбал
Миладин Дадо Пршо рођен је 1974. године у Задру. У то доба је проценат Срба у том граду био већи од 15 одсто, а Миладин је рођен у већинско српском месту Обровац од оца Радета и мајке Наде. Док је рат разарао њихова огњишта преселили су се у Бачку Тополу, а он је као тинејџер завршио у Француској.
Ту је прво почео као аутомеханичар у Руену, а од фудбала је одустао. Био је страствени пушач и прешао је 100 килограма, што ипак и није превише када се зна да је висок 190 центиметара. Ипак све се променило када је упознао своју будућу супругу Карол. У доба када је редовно пио по локалним кафанама решио је да ноћи у дуванском диму замени за дане на фудбалском терену.
Прочитајте још
Потписао је за четвртолигаша Стад Рафалоа и баш на мечу на ком је бриљирао на трибинама се десио скаут Монака. Одлучио је да препоручи већ 23-годишњег нападача клубу који је већ имао попуњена места у нападу. Извесни Тјери Анри је био у тиму.
Фото: ЕПА
Одрекао се српског имена
Ипак Монако је видео огроман потенцијал и послао га на позајмицу у Ажаксио и ту је заиграо сјајно. У првој сезони је дао осам голова, у другој 13, и Монако је решио да га вратио у своје редове. Био је резерва у прве три сезоне, дао је заједно осам голова у те три године, а онда је у сезони 2002/03 експлодирао и дао 15 погодака. Наредне сезоне дао је један више.
У међувремену се одрекао српског имена Миладин. Сви су га већ знало по надимку Дадо у Француској, а он је када се оженио са Керол добио француске папире и званично се "отарасио" српског имена.
Србин коме је Хрватска клицала
Морао је да чека да се продају Давид Трезеге и Марко Симоне како би добио праву шансу, а уз све то је приликом рутинског прегледа утврђено да му кост у десној нози није добро зарасла и морао је лекар да му ломи ту кост да би лепо зарасла. Када се вратио Дидије Дешан је као тренер био одушевљен и рекао је да никада није видео таквог борца.
Фото: ЕПА
У поново нестварној конкуренцији Фернанда Моријентеса, Шабанија Нонде и Емануела Адебајора успео је да се наметне, а те сезоне је дао четири гола Депортиву из Ла Коруње у једном мечу. За хрватску је заиграо те 2003. у марту на мечу са Белгијом, а на крају је одиграо Еуро 2004. и Мундијал 2006. за Хрватску. Дао је девет голова на 32 меча, а најбитнији Француској на Еуру.
Шта је он рекао?
Његов братанац Милан Пршо прошао је омладинску школу Црвене звезде и био је капитен генерација '90. Предвиђала му се велика каријера, али није догурао даље од Рада и Бежаније. Играо је за омладинске селекције Србије, док је Дадо рекао следеће:
- Ја сам Хрват, пресрећан сам што сам добио мајицу с хрватским грбом и што сам могао нешто мало да допринесем Хрватској. Ја сам Хрват, све остало су глупости.
Фото: ЕПА
Шта је сада са Миладином?
Након осам година у Монаку он је прешао у Ренџерс гд еје такође био херој навијача. Играо је три године, на 123 меча је дао 37 голова и 2005. узео титулу. Био је фудбалер године у Хрватској три пута заредом 2003, 2004. и 2005. године, а након дуге паузе 2024. је ушао у стручни штаб Бордоа.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
