Света великомученица Марина спада међу најзначајније летње празнике Српске православне цркве, иако њен дан, 30. јул, у календару није уписан црвеним словима. У народу од давнина поштована као Огњена Марија, чијег се гнева многи верници плаше јер кажњава пламеном, заштитница је сељака, поља, њива, летине, трудница и самртника.
На иконама је најчешће представљена са крстом и палмом, са симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама, а некад је окружена кућама у пламену. Света великомученица Марина - Огњена Марија, била је хришћанска римска светитељка из 3. века, која се поштује и у православној, и у католичкој, и у англиканској цркви.
Дан њеног помена је 30. јул. Пошто се слави усред лета, у српској традицији убраја се у ред "огњевитих" светаца, заједно са Светим Илијом, Благом Маријом и другима за које се веровало да пале огњем и убијају громовима. Предање каже да се током тих празника не сме радити у кући или у пољу, како се на дом не би навукао њихов гнев.
Фото: Википедија
Незамисливе муке због оданости Христу
Великомученица Марина рођена је у Антиохији (данашња Турска) у породици многобожачког свештеника Једесије. О Исусовом животу слушала је од своје дадиље, те се још као девојчица зарекла да ће му заветовати живот и да се неће удавати.
Прочитајте још
Крстила се у 12. години, због чега је се отац одрекао и одвео код локалног намесника на покору. Но, одбила је његово наређење да принесе жртву идолима и да се одрекне Христа, као и понуду да му буде супруга.
За казну, била је изложена незамисливим мукама. Избавила се од дављења у води, а ране од спаљивања на ватри тајанствено су зацелиле док је лежала у тамници. На крају је намесник наредио да јој одсеку главу мачем. Погубљена је око 270. године, у време владавине цара Диоклецијана.
После мученичке смрти 16-годишње девојке, готово у тренутку се у хришћанство преобратило око 15.000 људи. Мошти светитељке постале су чудотворне, имале су исцелитељску моћ. Налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука чува у светогорском манастиру Ватопед, другом по хијерархији на Атосу. Део моштију је у Албанији, у селу Ланга, изнад Охридског језера, у манастиру Свете Марине.
Фото: Shutterstock
Поштована у целом хришћанском свету
Огњена Марија ужива страхопоштовање у нашем народу. Многим породицама је и крсна слава, а верници јој се често заветују како би их чувала од несреће и штитила од летњих олуја.
Постоје незнатне разлике између западног и источног житија ове светице. Једна од британских хришћанских легенди бајковито говори о Сатани који је узео форму змаја, како би прождрао светицу. Но, Марија му је крстом пробуразила утробу и победнички искочила из његовог стомака. Још један сликовити мит говори о демону који ју је искушавао све док га није убила тољагом.
Огњена Марија, у западним црквама позната као Света Маргарета Антиохијска, једна је од Светих четрнаест помоћница, чији је удружени култ нарочито поштован у време куге, Црне смрти, у 14. веку. Марину је англиканска црква беатификовала 1222. године. Посвећено јој је преко 250 храмова широм Енглеске, од којих је најпознатија Вестминстерска опатија.
Обичаји за Огњену Марију
Обичај је да се на овај празник, када због великих летњих врућина "гори небо и земља", не раде никакви послови. Предање каже да оне којима се 30. јула запали жито, сено или дом светица опомиње, јер су се огрешили радећи на њен дан.
А ако чујете грмљавину, то може да буде и лош знак − верује се да је пред нама тешка и сушна година, па и болест и сиромаштво према неким тумачењима.
На Огњену Марију треба избегавати и купање у рекама и другим великим водама. Ову светитељку посебно поштују жене, тако да 30. јула не раде ни у кући, ни у пољу, а народ каже да "не ваља ни конац у иглу уденути". Верује се и да девојке треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа, те ће их он заувек доживљавати као "свој одраз у огледалу".
БОНУС ВИДЕО:
