Парада, коју ће хрватска власт организовати као централни догађај поводом три деценије од операције „Олуја", одржаће се 31. јула у Загребу. Учесници и гости биће представници бројних земаља НАТО-а, али без представника Црне Горе, Италије и Словеније.
Операција „Олуја", која се у Хрватској слави као Дан победе, Дан домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља, у српској јавности се доживљава као трагедија српског народа - због протеривања више од 200.000 Срба из Крајине и стотина убијених.
Фото: Зоран Јовановић Мачак
Одлука Подгорице да се уздржи од учешћа тумачи се као порука да Црна Гора не жели да буде део прослава које се доживљавају као ревизионистичке и увредљиве за српске жртве. У медијима се наводи да овај потез представља први јаснији отклон од учешћа у манифестацијама које имају националистички карактер, а у којима је Црна Гора у претходним годинама учествовала, било симболично или на нивоу војних аташеа.
Хрватска параду представља као симбол "ослобођења територије"
Док је Хрватска параду представила као величанствени симбол „ослобођења територије", у Србији и широј српској јавности догађај је изазвао нови талас болних сећања. Српске институције, организације и јавност осудиле су параду као прославу ратног злочина и етничког чишћења.
Фото: Профимедиа
Изостанак представника Црне Горе, Италије и Словеније добио је пажњу и као могући показатељ новог приступа унутар европског простора - у којем се не релативизују жртве у корист дипломатског протокола.
Прочитајте још
Одлука Владе Црне Горе да не учествује у прослави операције „Олуја" у Загребу представља прекид са досадашњом праксом и јасно исказану дистанцу према манифестацијама које могу бити доживљене као увреда за жртве и преживеле. Истовремено, овај потез може бити схваћен и као порука одговорности и сензибилитета у регионалној политици сећања, али и као дипломатски сигнал о неопходности уважавања свих страдања - без обзира на националност.
(Политика)
БОНУС ВИДЕО
