Обичај да се за Илиндан припрема печени петао има вишеслојно значење. У старини се веровало да је тај чин својеврсна жртва Светом Илији, покушај да се умилостиве силе које тог дана могу да запрете усевима и домовима. Петао се најпре приносио као жртва, а затим послуживао као део свечане гозбе. На тај начин се, веровало се, призивала заштита и благостање.
Фото: Shutterstock
Петао као симбол домаћина и чувара куће
У појединим деловима Србије, обичај печења петла био је посебно присутан у годинама обележеним сушом, градом или другим недаћама. Веровало се да тада петао симболично "измирује" дом са небеским силама. Етнолошки гледано, петао у српској традицији има дубоку симболику - он је знак светлости, јутра, новог дана и заштите од злих сила. Његово кукурикање означава долазак светла и растеривање таме, па се сматрало да тиме штити кућу и укућане.
домаћина куће, нарочито најстаријег члана породице. Сматрало се да, уколико се за празник не припреми печени петао, домаћин можда неће дочекати следећи Илиндан. На тај начин, петао је постајао симбол животне снаге, мудрости и дуговечности.
Фото: Профимедиа, М. Вукадиновић, СПЦ
Прочитајте још
Када се обичај не спроводи
У породицама које славе Светог Илију као крсну славу, припрема трпезе зависи од дана у недељи на који празник "падне". Уколико Илиндан није у среду или петак, данима када се по правилу пости, печени петао је обавезан део славе. У случају да празник ипак падне на постан дан, обичај се изоставља у складу са правилима поста.
И данас се обичај памти, иако се не поштује свуда
Иако се у савременом добу овај обичај више не практикује у свакој православној кући, његово значење и даље живи кроз народна веровања и породичне предаје. Многи и данас 2. августа избегавају теже послове, не перу веш, нити улазе у њиве, верујући у стару изреку: "Свети Илија не прашта".
(Она.рс)
БОНУС ВИДЕО:
