За време злочиначке акције „Олуја“ 1995. године срушена им је кућа, а колоне српских избеглица из Хрватске, хрлиле су ка Србији.
У том метежу отишли и покушају да сачувају сопствени живот избегли су без Дене, пса којег су 1991. добили су од комшије.
- Дена је увек била весела, али 17 дана пре одласка, када смо добили писмо од канадске амбасаде о детаљима путовања, није се мицала из куће. Знала је да се спремамо да негде идемо и стално нас је држала на оку - прича Душанка Радановић.
Којим стазама је Дена успела да дође до Руме и како је успела да нађе своје господаре и пријатеље, остаје непознато.
Фото: UNA ТВ принтскрин
Прошла је кроз градове, или поред њих: Двор, Нови, Приједор, Бањалука, Прњавор, Дервента, Модрича, Брчко, Бијељина, Богатић, Сремска Митровица. На путу су јој се испречиле реке Уна, Сана, Врбас, Босна, Дрина, Сава.
Прочитајте још
Препреке су, по свему судећи, биле уистину мале према љубави која је вукла напред ка циљу да нађе своју породицу. Након 139 дана лутања и пређених 500 километара од Петриње до Руме, где се налазио избеглички камп, нашла их је.
Фото: Јутјуб принтскрин/luse81
Радановићи су се обрели у избегличком центру у Руми, покушавајући да организују нормалан живот. Глава породице Милан се запослио као возач аутобуса и некако су састављали крај с крајем. Ипак, туга за Деном била је велика, и њихова срећа никада није била потпуна. Мислили су да је више никада неће видети.
Ипак, керуша Дена је имала другачије планове.
Пред Нову 1996. годину, тачно 22. децембра, у собу је утрчао син Горан и бескрајно узбуђен рекао: "Мама, дошла нам је Дена!" – прича Душанка, и додаје да у првом тренутку керушу није могла да препозна јер је много смршала, а шапе су јој биле крваве и без ноктију, ипак одао је бели знак испод врата.
У Руми се Дена оштенила и донела на свет петоро кучића. Штенад су поклоњена Румљанима, а она је одлетела преко “велике баре”.
Радановићи су 1999. године написали молбу за пресељење у Канаду и одмах се поставило питање шта радити са Деном.
Фото: Принтскрин/Прва ТВ
- Деца су јасно рекла да без ње неће да иду. То сам и саопштио службеници у канадској амбасади у Београду, која ме и изненадила и обрадовала у исто време својим одговором:
– Ми о вашој керуши све знамо и све ћемо учинити да и она путује са вама, ништа не брините - сећа се Милан Радановић.
Нажалост, Дена је 2007. године угинула, али Радовановићи и даље чувају њен пепео у свом дому у Канади, у коју су се, у међувремену одселили.
Фото: UNA ТВ принтскрин
Керуша Дена постала је најпознатији пас на планети када је након операције „Олуја“ прешла је 500 километара да би пронашла своје власнике у избегличком кампу.
Фото: Принтскрин/Прва ТВ
Вест о керуши Дени и њеној породици Радановић у кратком року је обишла цели свиет, многи су је поредили са Леси. Али, разлика је у томе што је Дена успела да нађе своје газде на 500 километара удаљеном, за њу потпуно непознатом месту.
Овај случај остао је необјашњен и са стручне стране, те се све свело на констатацију да је то било и више од обичног животињског инстинкта.
